Više od 40 srpskih stručnjaka i predstavnika civilnog društva uputilo je pismo redakciji Financial Times kao odgovor na tekst pod naslovom „Serbia Ready to Greenlight Rio Tinto Lithium Mine“. Reagujući na objavu od 17. juna, potpisnici tvrde da se u javnom prostoru zanemaruje stav lokalnog stanovništva i da se političke odluke tretiraju kao tehničko pitanje. U fokusu je projekat Jadar, koji se vezuje za planiranu eksploataciju litijuma.
U pismu se navodi da Financial Times prepoznaje da Vučić i institucije EU vode geopolitičku igru koja, kako potpisnici ocenjuju, podrazumeva nametanje spornog rudarskog projekta velikom broju ljudi u Srbiji. Potpisnici ističu da nakon lokalnih izbora vlast u Srbiji „jasno veruje“ da ima put da nastavi aktivnosti na projektu Jadar. Takođe se navodi da je ranije obustavljanje projekta okarakterisano kao „politička odluka“, povezana sa izbegavanjem društvenih tenzija pred izbore.
Jedan od centralnih argumenata odnosi se na pojam „zelene“ eksploatacije i način na koji se projektna dokumentacija plasira u javnost. Potpisnici navode da bi postojanje stvarne „green mining“ prakse uklonilo potrebu za skupim PR aktivnostima, uključujući privatno finansiranu i sprovedenu izradu nacrta studije o proceni uticaja na životnu sredinu. U pismu se precizira da je Rio Tinto tu studiju objavio u Srbiji prošle nedelje, ali da ona nije deo bilo kog postupka predviđenog srpskim (ekološkim) regulatornim okvirom.
Regulatorni aspekt dodatno je naglašen tvrdnjom da predsednik Vučić ne može „dati zeleno svetlo“ kompaniji Rio Tinto jer projekat nema pravni osnov. Potpisnici navode da su svi relevantni dozvolni akti opozvani i da je projekat van predsednikove nadležnosti. Ovakav stav direktno utiče na tumačenje mogućnosti nastavka aktivnosti na Jadar projektu u postojećem institucionalnom okviru.
Pismo takođe postavlja pitanje usklađenosti energetskih i klimatskih ciljeva sa načinom realizacije rudarskih planova. Potpisnici navode da Srbija nije „geopolitički šahovski pijun“ na periferiji Evrope koji bi mogao biti žrtvovan kako bi Brisel, Berlin i Pariz promovisali obrasce potrošnje energije iznad globalnog proseka. U tom kontekstu, argumentuje se da bi takav pristup kontinuirano slabio klimatske ciljeve.
U delu pisma koji se odnosi na širu evropsku dimenziju otpora projektu, potpisnici ističu da ih je angažman Rio Tinta povezao sa ekološki svesnim građanima širom Evrope i šire. Navodi se da su peticije i pisma protiv projekta privukla više od pola miliona potpisa iz više od 35 zemalja. Potpisnici zaključuju da korporativno preuzimanje najplodnijeg zemljišta nije moguće i da će to zemljište biti zaštićeno svim raspoloživim sredstvima.
Među potpisnicima su akademici Bogdan Šolaja, Slobodan Vukosavić i Milan Damnjanović, kao i profesori Ratko Ristić i Zoran Radovanović. Pismo uključuje i predstavnike udruženja „March from the Drina“ i „Eco Surdulica“. Time se, prema samoj strukturi potpisnika, ukazuje na kombinaciju akademske zajednice i organizacija civilnog društva koje prate ekološke i prostorne posledice rudarskih planova.
U regionalnom kontekstu, ovakva reakcija dolazi u trenutku kada su pitanja kritičnih sirovina, posebno litijuma, istovremeno vezana za industrijske lance snabdevanja i političko-regulatorne odluke. Spor oko Jadar projekta dodatno zaoštrava raspravu o tome kako se projektna dokumentacija predstavlja javnosti i kako se poštuju dozvolni režimi u Srbiji. Pismo potpisnika ostaje fokusirano na tvrdnje o pravnoj osnovi, statusu dozvola i ulozi postupaka procene uticaja na životnu sredinu.
