U Srbiji se ponovo zaoštrava rasprava o projektu Jadar, nakon što je Rio Tinto objavio radne verzije dokumenata o proceni uticaja na životnu sredinu. Paralelno, najave iz političkog vrha ukazuju da se razmatra mogućnost davanja „zelenog svetla“ za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, uz obrazloženja o usklađenosti sa standardima zaštite. Ove aktivnosti dolaze u trenutku kada je Vlada Srbije 2022. godine otkazala projekat Jadar.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priprema se da donese odluku kojom bi Rio Tinto dobio signal za otvaranje najvećeg rudnika litijuma u Evropi u Srbiji. U istom periodu, predsednica Skupštine Ana Brnabić najavila je raspravu u parlamentu o ekološkom uticaju projekta Jadar, oslanjajući se na rezultate studije koje je Rio Tinto objavio prethodne nedelje. U najavi je navedeno da istraživanja pokazuju da se projekat može sprovoditi bezbedno, uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine.
Akademik Bogdan Šolaja ukazao je da su dokumenti koji se sada razmatraju povezani sa internim radnim nacrtima koje je Rio Tinto pripremao na sopstvenu inicijativu. Prema njegovim navodima, 13. juna direktor kompanije Rio Save Marijanti Babić obavestio je SANU da je podružnica Rio Tinta objavila odvojene radne nacrte studija o proceni uticaja za projekat Jadar. Šolaja ocenjuje da je reč o internim dokumentima kompanije, zbog čega nije moguće niti potrebno davati stručne komentare u javnom prostoru.
Ključni argument koji Šolaja navodi odnosi se na status samog projekta. On podseća da je studija rađena za „nepostojeći“ projekat Jadar, koji je Vlada Srbije otkazala 2022. godine. Takođe ističe očekivanje da se studija o proceni uticaja sprovodi tek nakon usvajanja posebnog prostornog plana za konkretan projekat, u skladu sa zakonskom procedurom.
Prema njegovom tumačenju, upravo taj korak nije završen na način koji bi omogućio formalno razmatranje dokumenata kao finalnih. Šolaja navodi da je prostorni plan za projekat Jadar otkazan, pa postavlja pitanje zašto se studije sada pojavljuju u fokusu javne rasprave. On istovremeno priznaje da Rio Tinto nastavlja aktivnosti u Srbiji uprkos odluci Vlade o otkazivanju projekta.
Šolaja dodaje da se može zaključiti da su dokumenti o rudniku Jadar rezultat kontinuiranog rada saradnika angažovanih u okviru Rio Tinta. U toj interpretaciji, dokumenti prate stavove iznete na konferenciji „The Jadar Project – What is Known?“ održanoj 2021. godine, čiji su učesnici prema njegovim rečima uticali na pravac rada kompanije. Time se naglašava veza između ranijih javnih prezentacija i kasnijeg pojavljivanja radnih verzija dokumenata.
U najnovijim materijalima, kako Šolaja prenosi, istaknuto je da su rešenja preliminarna i predstavljaju radnu verziju koja nije finalna. On navodi da nema garancija—izričitih ili implicitnih—u pogledu sadržaja i da dokumenti mogu biti promenjeni jer nisu završeni. Prema njegovom kratkom pregledu, postoje nedostaci i više nelogičnih rešenja koja su, kako kaže, pravno zabranjena.
Zbog toga Šolaja ne smatra potrebnim analizu dokumenata kao finalnih akata. On takođe ističe da je objavljena druga edicija zbornika sa konferencije „The Jadar Project – What is Known?“, u kojoj su pomenuti nedostaci i određena loša rešenja projekta. U tom kontekstu, aktuelna parlamentarna rasprava dobija dodatnu dimenziju jer se vodi oko dokumenata koji su označeni kao radni i preliminarni.
Najava rasprave u Skupštini Srbije fokusiraće se na ekološki aspekt projekta Jadar kroz prizmu rezultata koje je Rio Tinto predstavio kao usklađene sa standardima zaštite životne sredine. Istovremeno, osporavanje formalnog osnova za razmatranje studija dolazi iz akademske perspektive koja naglašava otkazivanje projekta 2022. i prostornog plana kao ključne proceduralne tačke. U narednom periodu, odnos između političkih najava i statusa regulatornih koraka biće centralan za razumevanje kako će se dokumenti tretirati u javnoj i institucionalnoj proceduri.
