Evropska unija se suočava sa strukturnom zavisnošću od uvoza kritičnih sirovina, uz koncentraciju dobavljača u ograničenom broju trećih zemalja za ekstrakciju i preradu. U tom kontekstu, regulativa poznata kao Critical Raw Materials Act (CRMA) treba da poveća, diverzifikuje i učini otpornijim lanac snabdevanja za retke zemlje, litijum i druge materijale od strateškog značaja. Potreba za tim sirovinama raste zbog prelaska na obnovljive izvore energije i digitalizacije, a dodatni pritisak su doneli COVID-19 i energetska kriza povezna s ratom Rusije protiv Ukrajine.
CRMA je zamišljena kao odgovor na činjenicu da EU do sada „uglavnom“ nije mogla da obezbedi domaće izvore kritičnih sirovina i da je bila oslonjena na pojedinačne zemlje kao što je Kina. Predlog je predstavljen 16. marta 2023. godine, a Evropski parlament ga je formalno usvojio 12. decembra 2023. godine. Dogovor o konačnom tekstu postignut je 13. novembra 2023, dok se očekuje da Evropski savet odobri regulativu u martu ove godine.
Najvažniji deo CRMA odnosi se na države članice, ali kompanije takođe ulaze u režim obaveza kroz određene zahteve. Očekuje se da bi regulativa mogla da stupi na snagu već u aprilu, nakon formalnog odobrenja Saveta u martu. Za tržišne učesnike to znači da će se pravila za planiranje nabavki, procenu rizika i praćenje lanaca vrednosti postepeno usklađivati sa rokovima koje postavlja EU okvir.
Regulativa postavlja ciljne benchmarke za kapacitete EU do 2030. godine za svaku stratešku sirovinu: najmanje 10% godišnje potrošnje treba da dolazi iz ekstrakcije u EU, dok najmanje 40% treba da bude pokriveno preradom u EU. Dodatno, najmanje 25% godišnje potrošnje treba da potiče iz domaće reciklaže, čime se naglašava uloga kružnih tokova materijala. Istovremeno, nijedan relevantan stepen prerade ne sme da bude više od 65% oslonjen na poreklo iz jedne treće zemlje.
Ovi procenti nisu predstavljeni kao direktno merljivi obavezni ciljevi prema pojedinačnim državama članicama ili kompanijama. Umesto toga, EU treba da ih „adresira“ jačanjem strateških projekata koji povećavaju kapacitete unutar Unije. U praksi to utiče na način na koji se planiraju rudarski i prerađivački programi, kao i na prioritet koji države daju projektima u okviru CRMA mehanizma.
CRMA uvodi i ubrzane procedure izdavanja dozvola za strateške projekte kako bi razvoj mogao da se pokrene bez predugih zastoja. Države članice treba da obezbede da propisani rokovi ne budu prekoračeni kroz uspostavljanje jedne nacionalne kontakt tačke. Ta kontakt tačka ne mora nužno biti nadležni organ, ali mora biti adekvatno kadrovski pokrivena i opremljena resursima.
Dužina postupka dozvola za strateške projekte ograničena je na najviše 27 meseci za projekte u sektoru ekstrakcije. Za projekte koji se odnose isključivo na preradu ili reciklažu rok ne sme preći 15 meseci. Takva vremenska ograničenja su relevantna jer utiču na raspored ulaganja u kapacitete prerade i povrat materijala iz tokova otpada, kao i na dinamiku razvoja novih ležišta ili proširenja postojećih operacija.
Kompanije koje koriste strateške sirovine ulaze u obaveze kroz periodične procene rizika lanca snabdevanja. Velike kompanije koje proizvode baterije za skladištenje energije i elektromobilnost, opremu povezanu s proizvodnjom i korišćenjem vodonika, opremu za generaciju obnovljive energije, kao i komponente poput vučnih motora, toplotnih pumpi i sistema za prenos i skladištenje podataka moraju da sprovode procenu rizika svakih tri godine.
Procena rizika mora uključiti mapiranje mesta gde se strateške sirovine koje kompanija koristi ekstraktuju, prerađuju ili recikliraju. Takođe treba obuhvatiti analizu faktora koji mogu uticati na snabdevanje strateškim sirovinama i procenu ranjivosti kompanije na prekide u snabdevanju. Za industrijske proizvođače to znači dodatnu operativnu disciplinu u praćenju porekla materijala i razmatranju scenarija poremećaja dobavljačkih lanaca.
U određenim slučajevima kompanija može biti označena kao „key market operator“ duž lanca snabdevanja kritičnim sirovinama. To se posebno odnosi na situacije kada pouzdano funkcionisanje te kompanije ima ključnu ulogu za obezbeđivanje kritičnih sirovina. Tada kompanija može biti obavezna da učestvuje u redovnim i odgovarajućim anketama država članica.
Istovremeno, key market učesnici mogu odbiti dostavljanje podataka traženih u anketama ako bi otkrivanje informacija dovelo do otkrivanja poslovnih i trgovinskih tajni. Time CRMA uvodi balans između potrebe za informacijama radi procene tržišne otpornosti i zaštite komercijalno osetljivih podataka. Za korporativne organizacije to utiče na način upravljanja internim bazama podataka o poreklu materijala i dobavljačkim tokovima.
Dalji korak u procesu usvajanja ostaje odobrenje Evropskog saveta koje se očekuje u martu ove godine. Nakon tog koraka očekuje se stupanje regulative na snagu najranije u aprilu, čime bi okvir počeo da se primenjuje kroz nacionalne mehanizme kontakt tačke i procedure dozvola za strateške projekte. U međuvremenu, kompanije koje spadaju u kategorije definisane CRMA već moraju računati s ciklusima procene rizika lanca snabdevanja koji se zasnivaju na trogodišnjim intervalima.
