Srbija je ponovo otvorila pitanje budućnosti projekta litijuma Jadar kompanije Rio Tinto, nakon što su vlasti u januaru 2022. opozvale licence za taj projekat u zapadnoj Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je tokom razgovora ranije u toku dana sa predstavnicima kompanije postavljeno pitanje mogućih pravnih koraka. Istovremeno, najavio je i da bi naredna vlada trebalo da pokrene širu javnu raspravu o tome da li projekat treba da se realizuje.
Odluka o opozivu licenci usledila je nakon masovnih ekoloških protesta, a projekat je procenjen na 2,4 milijarde dolara. U slučaju da se realizuje, Jadar bi mogao da obezbedi oko 90% tadašnje evropske potražnje za litijumom. Takva razmera potencijalno bi pozicionirala Rio Tinto kao jednog od ključnih proizvođača litijuma u regionu, ali i pojačala regulatorni fokus na uslove rada i uticaj na životnu sredinu.
Litijum je označen kao kritična sirovina Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, prvenstveno zbog upotrebe u baterijama za električna vozila i mobilne uređaje. U tom kontekstu, svaka promena statusa projekta Jadar direktno utiče na planiranje lanca snabdevanja i industrijske politike koje se oslanjaju na stabilne izvore materijala. Zbog toga su ekološki zahtevi i procedura odlučivanja postali centralni deo rasprave o projektu.
Vučić je razgovor sa Rio Tintom opisao kao „tešku“ komunikaciju tokom boravka u Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma. Prema njegovim rečima, postavljeno je pitanje da li će kompanija podneti tužbu protiv Srbije. On je naveo da je tražio od Rio Tinta da ne preduzima mere radi zaštite svojih interesa.
U Srbiji su ekološke organizacije tokom 2021. i 2022. godine prikupile 30.000 potpisa u peticiji kojom se traži donošenje zakona kojim bi se zaustavilo istraživanje litijuma u zemlji. Aktivisti su više puta upozoravali da bi rudarski projekti mogli povećati zagađenje u Srbiji, koja se već nalazi među najzagađenijim državama u Evropi. Time se rasprava o Jadr-u preusmerila sa čisto tehničkih parametara na šire društveno-regulatorne posledice.
Predsednik je rekao da je tražio garancije o standardima zaštite životne sredine i da bi pitanja trebalo da reši naredna vlada, koja se očekuje do maja nakon decembarskih izbora. Naglasio je očekivanje da Rio Tinto ponudi „najčistija rešenja“ i najviše svetske standarde za prirodu i ljude koji bi radili na lokaciji. Takav okvir ukazuje na to da će kriterijumi usklađenosti biti ključni element svake buduće odluke o projektu.
Rio Tinto je odgovorio putem saopštenja portparola dostavljenog elektronskom poštom, navodeći da kompanija i dalje smatra da projekat Jadar može delovati kao katalizator razvoja drugih industrija i obezbediti desetine hiljada radnih mesta za sadašnje i buduće generacije u Srbiji. Kompanija je dodala da se fokusira na konsultacije sa svim zainteresovanim stranama kako bi razmotrila opcije vezane za budućnost projekta. U praksi, to znači da će proces usaglašavanja stavova ostati operativno važan paralelno sa pravnim i političkim pitanjima.
Istovremeno, srpska vlada nastoji da privuče inostrane investitore kroz ponudu mineralnih resursa stranim kompanijama, uključujući kineskog proizvođača bakra Zijin i Rio Tinto. Ponuda resursa stranim akterima predstavlja deo šire strategije ekonomskog rasta i potencijalnog povećanja prihoda države, ali istovremeno otvara prostor za pojačanu pažnju regulatora na uslove eksploatacije. U slučaju litijuma, to se posebno odnosi na to kako će se definisati standardi zaštite životne sredine i procedura donošenja odluka.
Razgovori Srbije i Rio Tinta o projektu Jadar odvijaju se u trenutku kada su prethodne licence već opozvane, a javna rasprava dobila dodatnu dinamiku kroz proteste i zakonodavne zahteve ekoloških organizacija. Najavljena uloga naredne vlade dodatno pomera vremenski horizont odluka o statusu projekta nakon decembarskih izbora. U takvim okolnostima, pitanje pravnih koraka kompanije i nivo usaglašavanja oko ekoloških standarda ostaju ključni faktori koji određuju naredne faze procesa.
