Rudnik LKAB koji je u državnom vlasništvu, nalazi se severno od Arktičkog kruga, jedan je od najvećih svetskih izvora rude gvožđa koja se koristi za proizvodnju čelika.
Ove godine, kompanija je došla do otkrića koje je uticalo na dosadašnje planove poslovanja rudnika. Pomešane sa rudom gvožđa bile su retke zemlje — sirovine koje se koriste za pogon motora u vetroturbinama, električnim vozilima i nizu drugih proizvoda i koji su kritični za prelazak na čistu energiju. Kompanija je saopštila da je pronašla najveće poznato nalazište retkih zemnih metala u Evropi.
Otkriće ležišta, poznatog kao Per Geijer, dolazi u trenutku kada mnoge evropske zemlje poput Švedske pokušavaju da razviju energetsku nezavisnost. To bi smanjilo oslanjanje na Kinu, koja dominira svetskim snabdevanjem i preradom ključnih metala i minerala, uključujući retke zemlje. Takođe dolazi kada evropske zemlje nastoje da pređu sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije poput vetra i sunca, koristeći tehnologije koje se oslanjaju na retke zemlje.
Švedska već neko vreme zna da ima retke zemlje
LKAB je bio upoznat sa nekim nalazištima retkih zemalja u Švedskoj još 1960-ih, dok je vadio rudu gvožđa, kaže Laura Lauri, menadžer terenskog istraživanja u rudniku.
„Znali smo da postoji nešto tamo, ali nismo znali koliko i na kojoj dubini i slične stvari“, kaže ona. Pre tri godine počele su detaljnije analize i rezultati su bili dobri. Kompanija procenjuje da se na nalazištu nalazi 1,3 miliona metričkih tona retkih zemalja.
Istraživanje je dug proces. Samo doći do ležišta Per Geijer je veliki poduhvat. U maloj kancelariji u ogromnom podzemnom kompleksu, Džim Lidstrom predvodi tim koji kopa 5 milja tunela prema retkim zemljama.
„To je bušenje, miniranje stena, stavljanje cementa na zidove da bi se napravila armatura“, kaže on, objašnjavajući da će biti potrebno dosta vremena da se stigne do ležišta. „Pretpostavljam da će biti potrbno oko šest do sedam godina dok se tunel za istraživanje ne završi.
Zatim, ako LKAB odluči da ima dovoljno retkih zemalja dobrog kvaliteta da bi bio ekonomski održiv, ekstrakcija će početi. To je skup i dugotrajan proces, ali bi se Švedskoj moglo dobro isplatiti.
Eba Buš, zamenik švedskog premijera, koji je i ministar energetike, biznisa i industrije, rekla je da Švedska treba da bude energetski nezavisna. Ona kaže da je to postalo izuzetno značajno nakon što je Rusija prekinula isporuke energenata Evropi zbog podrške koju je pružila Ukrajini.
Zavisnost od Kine takođe brine Švedsku. Kao i ostatak Evropske unije, Švedska skoro sve svoje zalihe retkih zemalja dobija iz Kine. Kina je ovog meseca počela da ograničava izvoz galijuma i germanijuma, koji se koriste u solarnim panelima, kompjuterskim čipovima i drugim tehnologijama.
Kina takođe dominira preradom retkih zemalja, ali postoji pokret za povećanje kapaciteta prerade u Evropi.
„Na primer, LKAB je kupio kompaniju u Norveškoj koja će se baviti preradom tih minerala“, kaže ona. „Dakle, zadržavamo lanac vrednosti u Evropi”.
Ali prerada može biti štetna po životnu sredinu, a postoji i duga procedura za izdavanje dozvola koja takođe uzima u obzir uticaj rudarstva i prerade na ogromnu švedsku domorodačku zajednicu.
