Litijum je pokretačka snaga našeg novog sveta koji se napaja baterijama, ali može li njegova ponuda u Evropi da zadovolji potražnju?
Ranije ove godine, Evropski parlament je odobrio ambiciozni plan Evropske unije za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. Povećana upotreba električnih vozila će biti od suštinskog značaja za ovaj plan, a da bi ta vozila mogla da pokreće, Evropa će morati značajno da poveća zalihe litijuma.
Evropi će biti potreban pristup 18 puta više litijuma do 2030. i 60 puta više do 2050. godine, kako bi zadovoljila projektovanu potražnju za električnim vozilima, koja pretežno koriste litijumske baterije.
„Skoro sva potražnja za litijumom je za proizvodnju baterija“, kaže za Parlament Leonard Buizza, vodeći analitičar za lance snabdevanja čistom energijom u Komisiji za tranziciju energije. “Prenosni računari i mobilni telefoni koji koriste litijum-jonske baterije i dalje će biti deo potražnje u narednim godinama“, kaže on, „ali pravi izazov stvara veoma brzo rastuća potražnja za električnim vozilima“.
Buizza smatra da je moguće nabaviti dovoljno litijuma za proizvodnju električnih vozila, ali upozorava da se tu nalaze brojni izazovi. Evropa treba da osigura da dovoljne količine proizvođačima. Brzo rastuća potražnja za litijumom već je podigla cenu, a očekuje se da će se poteškoće u snabdevanju intenzivirati.
„Procene za iskopanu ponudu litijuma u 2030. su manje od očekivane potražnje “, kaže Buizza, dodajući da će verovatno doći do nestašice ako se snabdevanje ne poveća u narednih nekoliko godina.
Potencijalni šokovi u lancu snabdevanja
Osim litijuma, proizvođačima automobila koji prelaze na proizvodnju 100 posto električnih vozila biće potreban pristup stalnom snabdevanju nekoliko ključnih minerala. Pored metala potrebnih za proizvodnju automobila na benzin, električna vozila zahtevaju i grafit, nikl i kobalt.
U nastojanju da obezbede snabdevanje Evrope ključnim mineralima, Evropski parlament i Savet usvojili su Zakon o kritičnim sirovinama, koji je postavio specifične ciljeve za rudarstvo, rafinaciju i reciklažu materijala kao što su litijum i bakar. Jedan specifičan cilj naveden u zakonodavstvu je da najmanje 10 procenata evropske ponude litijuma treba da bude iz domaćih izvora do 2030. To je više u odnosu na skoro nultu domaću proizvodnju litijuma u Evropi danas.
„Želite da budete sigurni da ste u stanju da izdržite bilo koju vrstu potencijalnih šokova u lancu snabdevanja koji bi mogli da nastanu “, kaže Buizza.
Dok je litijum ključan za prelazak sa upotrebe fosilnih goriva, proces rudarenja je ekstraktivni, industrijski proces koji može biti štetan za obližnje zajednice i okolinu. Kao takvo, povećanje proizvodnje litijuma u Evropi postavlja neposredno pitanje: u čijem dvorištu?
Prošle godine premijerka Srbije Ana Brnabić objavila je da su dozvole za veliko istraživanje i rudarenje litijuma poništene nakon višemesečnih protesta.
Trenutno je Portugal jedina država članica EU koja kopa i prerađuje litijum. Proizvodi relativno malu količinu litijuma koji se koristi za proizvodnju keramike. Ali prema rezimeima mineralnih sirovina za 2021. koje je izradio Geološki institut SAD, Portugal drži osmo po veličini snabdevanje litijuma u svetu, posle Brazila i Zimbabvea. Nekoliko multinacionalnih rudarskih korporacija nada se da će u narednih nekoliko godina ući u nove površinske rudnike u zemlji.
Savannah Resources, kompanija za rudarstvo minerala sa sedištem u Londonu, predložila je niz lokacija za rudnike litijuma u portugalskom regionu Covas do Barroso. Prema saopštenju kompanije, „Barroso Lithium Project“ će proizvoditi dovoljno litijuma za 500.000 baterija godišnje, a očekuje se da će komercijalna proizvodnja početi do 2026.
Portugalska agencija za životnu sredinu odobrila je procenu uticaja na životnu sredinu za projekat koji je predložila Savana, navodeći i niz uslova koji treba da budu ispunjeni. Među njima je zbarana uzimanje vode iz reke Kovas u regionu i delimično zatrpavanje i uređenje rudnika nakon što je vađenje rude prestalo.
Mnogi stanovnici regiona Kovas Do Barozo zabrinuti su da bi industrijsko rudarstvo ugrozilo njihovu bavljenje poljoprivredom i njihov tradicionalni način života. Ujedinjene nacije su ovaj region prepoznale kao mesto globalno važnog poljoprivrednog nasleđa, zbog lokalne poljoprivredne tradicije..
U izjavi za parlament, Savannah Resources kaže da bi njeno pristajanje na uslove koje je predložila portugalska agencija za životnu sredinu „trebalo da pruži dodatnu sigurnost da će projekat biti razvijen i funkcionalan na društveno i ekološki odgovoran način“.
Lokalni uticaj rudarenja litijuma doveo je u pitanje da li je elektrifikacija zaista rešenje za borbu protiv globalnog zagrevanja. Trenutno se litijum kopa na dva načina. Iskopavanje tvrdog kamena, metod koji bi projekti u Portugalu koristili.To je hemijski intenzivan proces koji uključuje kopanje ogromnih otvorenih jama i uklanjanje stena koje sadrže litijum.
Drugi način je rudarenje koje se koristi u Argentini i Čileu. To uključuje punjenje plitkih bazena podzemnom vodom bogatom litijumom i puštanje da ispari dok ne ostanu samo mineralne soli. Rudnici se mogu proširiti na hiljade kvadratnih kilometara, ali iscrpljuju rezerve podzemnih voda koje su od vitalnog značaja za lokalno stanovništvo u pustinjskim regionima u kojima se ovi rudnici nalaze.
