Ambicije Evrope za izgradnju nezavisnog lanca snabdevanja baterijama suočavaju se sa značajnim izazovima, pri čemu nedavni događaji u sektoru izazivaju zabrinutost za budućnost. Nekoliko kompanija, uključujući velike proizvođače automobila, najavilo je smanjenje broja radnih mesta, zatvaranje fabrika i zaustavljanje projekata. Švedski proizvođač baterija Northvolt podneo je zahtev za zaštitu prema Poglavlju 11 Zakona o bankrotstvu u SAD, dok je portugalska energetska kompanija Galp odustala od projekta Aurora lithium u Portugalu.
Uprkos ovim poteškoćama, stručnjaci smatraju da ovo predstavlja priliku za Evropu da preispita svoj pristup proizvodnji baterija i električnih vozila (EV). Prema Paulu Lustyju, šefu analitike sirovina za baterije u kompaniji Fastmarkets, trenutni period niske potražnje za EV i niskih cena litijuma može se iskoristiti za unapređenje strategije, fokusirajući se na razvoj celokupnog lanca vrednosti i jačanje partnerstava sa vodećim državama.
Evropa se dugo oslanjala na globalne dobavljače, posebno iz Azije, za ključne komponente baterija. Kako bi smanjila ovu zavisnost, EU je pokrenula nekoliko inicijativa, uključujući Evropski zeleni dogovor i Regulativu o baterijama, koje imaju za cilj promociju održivosti i etičkog nabavljanja sirovina. Takođe, EU je baterije klasifikovala kao Strateški lanac vrednosti u okviru programa Važni projekti od zajedničkog evropskog interesa (IPCEI), omogućavajući članicama da ulažu javna sredstva u projekte povezane s baterijama.
Međutim, evropski lanac snabdevanja baterijama i dalje je krhak, suočen s problemima poput obezbeđivanja sirovina, povećanja proizvodnje i konkurencije sa globalnim igračima. Najave poput bankrotstva Northvolt-a i otpuštanja radnika u kompanijama poput Volkswagena i Forda ističu ozbiljne teškoće industrije.
Cene litijuma, ključnog materijala za baterije, znatno su pale tokom 2024. godine, što je uticalo na profitne marže proizvođača i usporilo razvoj novih projekata u Evropi. Ovo je izazvalo pesimističan pogled na tržište, a neki stručnjaci dovode u pitanje izvodljivost evropskih napora da izgradi samodostatan sektor baterija.
Ipak, optimisti u industriji veruju da Evropa i dalje može postići svoj cilj nezavisnog lanca snabdevanja baterijama uz poboljšane strategije i ciljanu državnu podršku. Naglašavaju potrebu za političkom voljom kako bi se olakšao rast i smanjila zavisnost od stranih dobavljača, posebno iz Kine.
Saradnja između Evrope i drugih zemalja s razvijenim kapacitetima za proizvodnju baterija mogla bi biti potencijalno rešenje. Stručnjaci predlažu razmenu znanja, partnerstva s azijskim akterima i koordinisane subvencije i podsticaje kako bi Evropa izgradila otporniji i konkurentniji lanac snabdevanja baterijama.
Sve u svemu, iako evropski put ka nezavisnosti u proizvodnji baterija nailazi na prepreke, strateške prilagodbe i povećana saradnja mogli bi otvoriti put ka dugoročnom uspehu.
