Dolina Jadar u zapadnoj Srbiji ponovo je u fokusu javnosti zbog planiranog otvaranja rudnika litijuma, uz snažno protivljenje lokalnog stanovništva i političkih sporova koji se prelijevaju na širi regionalni okvir kritičnih sirovina. Protesti su dobili na intenzitetu nakon što je projekat ponovo oživljen u kontekstu evropskih obaveza Srbije prema „kritičnim sirovinama“. U središtu rasprave je balans između industrijskog razvoja i procena uticaja na poljoprivredno zemljište, vodne resurse i rečne tokove.
Zlatko Kokanović, poljoprivrednik star 48 godina, ističe da je spreman da se suprotstavi planu i da bi eventualno otvaranje rudnika, po njegovom stavu, moglo imati ozbiljne posledice po bezbednost. On je naveo da bi „samo“ nasilje omogućilo otvaranje rudnika, dok njegova lokalna grupa „Ne Damo Jadar“ najavljuje učešće u protestima u Beogradu. Prema njegovim rečima, motivacija je vezana za očuvanje životnog prostora i imovine porodice.
Planirani rudnik nalazi se u dolini Jadar, području koje se opisuje kao jedno od najbogatijih evropskih ležišta litijuma. Litijum je ključna komponenta za baterije u električnim vozilima i smatra se strateškim materijalom za dekarbonizaciju energetskog sektora. Zbog toga se projekat posmatra i kroz prizmu snabdevanja baterijskim lancima i smanjenja zavisnosti od uvoza.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dragana Đorđević Handanović navodi da dolina Jadar sadrži oko 158 miliona tona litijuma, što se procenjuje kao približno 17% ukupnih evropskih rezervi. Ona je ocenila da je Jadar među najbolje istraženim nalazištima litijuma u Evropi, uz argument da bi eksploatacija mogla doprineti pozicioniranju Srbije u okviru klimatskih ciljeva. U isto vreme, kritičari dovode u pitanje mogućnost sprečavanja trajne štete na poljoprivrednim površinama i vodnim sistemima.
U julu je Srbija potpisala memorandum o „kritičnim sirovinama“ sa Evropskom unijom, a ceremoniji je prisustvovao nemački kancelar Olaf Šolc. Ovaj korak vraća projekat u operativni fokus nakon perioda zastoja izazvanog masovnim protestima 2021. i 2022. godine. Vlada je tada privremeno obustavila razvoj rudnika, ali je kasnije usledio nastavak aktivnosti kroz novu političko-regulatornu dinamiku.
Handanović je izjavila da bi svaka potencijalna eksploatacija bila usklađena sa najvišim standardima EU i da projekat ne bi trebalo da se realizuje ako postoje značajni ekološki rizici. Takođe je najavljeno uspostavljanje kontakt centra i medicinskog tima radi praćenja mogućih uticaja na zdravlje stanovništva. Ovakav pristup ima praktičan značaj jer uvodi dodatne operativne mehanizme nadzora u fazama koje obično prethode odluci o odobrenjima.
Sa druge strane, profesorka Dragana Đorđević, istraživač na Univerzitetu u Beogradu i stručnjak za ekološku hemiju, upozorava da dolina Jadar predstavlja poljoprivredno područje sa čestim poplavama. Po njenoj proceni, to može povećati mogućnost širenja toksičnih materijala nizvodno i stvoriti „ogroman rizik“ za širi region. Takve tvrdnje direktno utiču na način na koji se procene uticaja na životnu sredinu tumače u javnoj debati.
Kompanija Rio Tinto ima višedecenijsko prisustvo u dolini Jadar kroz istraživanja litijuma i bora, a planovi za otvaranje rudnika su pripremljeni ranije. Navodi se da je Rio Tinto tokom godina bio predmet kontroverzi širom sveta, uključujući optužbe za korupciju, degradaciju životne sredine i zloupotrebe ljudskih prava na pojedinim lokacijama. U Srbiji se te reputacione teme koriste kao argument protivnici projekta prilikom procene društvenog rizika.
Rio Tinto je saopštio da planira izgradnju podzemnog rudnika uz usklađenost sa bezbednosnim standardima EU. U kratkoj elektronskoj poruci dostavljenoj medijima navodi se podrška javnom dijalogu zasnovanom na činjenicama i upućivanje na nacrt studije o uticaju na životnu sredinu koji predviđa dostavljanje komentara javnosti. Za regulatorni proces to znači da formalna razmatranja mogu biti dopunjena dodatnim podacima iz javne rasprave.
Očekivani rok otvaranja nije raniji od 2028, što ostavlja period za tehničke pripreme i postupke usklađivanja dokumentacije. Predsednik Aleksandar Vučić odbacio je aktuelne antilitijumske proteste kao politički motivisane, uz tvrdnje da ih pokreću strani akteri protiv njegove administracije. Takav stav utiče na interpretaciju političkog konteksta odluka koje zavise od zakonodavnih i administrativnih koraka.
U dolini su vidljivi znaci ograničenja pristupa: na imanjima koja su povezana sa Rio Tinto Sava podružnicom postavljene su oznake zabrane ulaska i trake kojima se prostor obezbeđuje. Predloženi zahvat obuhvata približno 500 ari, dok se područje trenutno koristi za useve poput kukuruza i soje. Dimenzionisanje površine relevantno je za procenu obuhvata eksproprijacionih ili zakupnih pitanja, kao i za planiranje upravljanja zemljištem tokom faza pripreme.
Vladan Jakovljević iz obližnjeg sela Stupnica takođe navodi zabrinutost zbog uticaja na lokalnu sredinu i pčelarstvo. On tvrdi da bi otvaranje rudnika ugrozilo uslove koji podržavaju zdravlje okruženja i održivost njegove delatnosti. Ovaj segment debate pokazuje kako se potencijalni efekti projekta prevode na konkretne privredne aktivnosti domaćinstava.
Srbija istovremeno nastoji da uskladi evropski put sa postojećim ekonomskim vezama prema Rusiji i Kini, pri čemu Kina drži najveći bakarski rudarski kapacitet u zemlji kroz vlasništvo nad najvećim kopom bakra. U tom kontekstu projekat litijuma dobija dodatnu težinu jer može uticati na strukturu nabavki kritičnih sirovina za industriju baterija u regionu. Memorandum sa EU postavlja okvir očekivanja o standardima, dok opozicija insistira na prioritetu zaštite resursa.
Dok se rasprava nastavlja oko ekoloških rizika, rokovi studija i administrativnih koraka ostaju ključni za razumevanje dinamike projekta do 2028. godine. Na terenu ostaje prisutna podeljenost između zvaničnih očekivanja o industrijskoj koristi i zabrinutosti stanovništva zbog potencijalnih posledica po vodu, zemljište i nizvodne tokove. U narednim fazama odlučujuće će biti kako će procene uticaja biti predstavljene kroz dokumentaciju, javnu raspravu i primenu standarda EU.
