Ministar energetike i prirodnih resursa Alparslan Bayraktar najavio je da bi industrijsko postrojenje u turskoj provinciji Eskişehir trebalo da omogući da Turska uđe u grupu svetskih top pet proizvođača retkih zemnih elemenata. Prema njegovim rečima, cilj je da se pilotni kapacitet pretvori u pun industrijski pogon, čime bi se promenila pozicija zemlje na tržištu kritičnih sirovina. Bayraktar je posetu postrojenju povezao sa širim planom Turske da postane neto izvoznik u sektoru rudarstva.
Razvoj projekta oslanja se na nalazište u Eşkisehiru, na lokaciji Beylikova, gde je 2022. identifikovan drugi najveći svetski rezervat retkih zemnih elemenata. Ovaj podatak je ključan za procenu dugoročne održivosti proizvodnje, jer se planovi kapaciteta vezuju za količine rude koje će postrojenje obrađivati. U tom kontekstu, ministar je naveo da se u okviru polja nalazi oko 690 miliona tona ruda retkih zemalja.
U Eskişehiru je ranije uspostavljena pilot postrojenja, a Bayraktar je rekao da će ona biti transformisana u industrijski objekat. Takva tranzicija obično predstavlja tehnički i operativni korak od testiranja procesa ka stabilnom režimu rada, što je relevantno za planiranje troškova i performansi. On je podsetio da je pilot postrojenje inaugurisao predsednik Recep Tayyip Erdoğan u aprilu.
Prema najavi ministra, industrijski objekat bi u početnoj fazi trebalo da prerađuje 1.200 tona rude. Nakon procene preliminarnih rezultata, planirano je značajno povećanje obima obrade na godišnjem nivou, uz navod da bi postrojenje moglo da prerađuje 570.000 tona rude i 10.000 tona oksida retkih zemalja godišnje. Ove brojke su posebno važne za procenu potencijala proizvodnje i mogućnosti izlaska na tržišta koja prate tokove oksida.
Bayraktar je istakao da završetak pretvaranja pilot pogona u industrijski objekat treba da dovede do rangiranja Turske među top pet svetskih proizvođača retkih zemnih elemenata. Trenutno, Kina je najveći proizvođač retkih zemalja, dok su Sjedinjene Američke Države navedene kao sledeća po veličini proizvodnja. U takvom rasporedu snaga, promena kapaciteta jedne zemlje može uticati na regionalnu dinamiku snabdevanja oksidima i rafinacionim tokovima.
Najavljeni režim proizvodnje u Eskişehiru povezuje resursnu osnovu iz Beylikove sa planiranim industrijskim kapacitetom prerade rude i proizvodnje oksida. Time se razvoj projekta pozicionira kao operativni korak ka većem obimu obrade, uz oslanjanje na preliminarne rezultate koji će odrediti tempo skaliranja. Udeo retkih zemalja u energetskim tehnologijama i industrijskim lancima čini precizne kapacitete relevantnim za regulatorno praćenje i industrijske planove nabavke.
