Evropski lanac snabdevanja litijumom, ključnim za baterije električnih vozila i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, sve više se oslanja na razvoj domaćih resursa. Portugal i Srbija izdvajaju se po obimu potencijala, ali i po tome što su njihovi projekti u različitim fazama i suočavaju se sa različitim regulatornim i operativnim ograničenjima. U oba slučaja, tempo napredovanja zavisi od usklađivanja geoloških mogućnosti sa zahtevima zaštite životne sredine i društvene saglasnosti. To direktno utiče na planiranje kapaciteta prerade i na mogućnost proizvodnje baterijskog materijala.
Portugal je prepoznat kao jedna od najvećih zona rezervi litijuma u zapadnoj Evropi, sa ležištima pretežno u severnom i centralnom delu zemlje. Državne politike usmerene su na pozicioniranje Portugala kao značajnog igrača na evropskom tržištu metala za baterije. Projekti se oslanjaju na ležišta čvrste stene (hard rock), uz više lokacija koje su u različitim fazama istraživanja i razrade. Među izdvojenim područjima navode se Gonçalo (Guarda), Boticas (Vila Real) i Montalegre.
U Portugalu je razvoj usmeren na prelaz iz istraživanja ka studijama izvodljivosti, što je faza koja obično razdvaja tehničku procenu resursa od industrijske odluke o načinu eksploatacije. Za realizaciju takvih planova presudna je infrastruktura za rudarenje i preradu, uključujući hemijske pogone za konverziju litijuma u kvalitet pogodan za baterije. Bez tih kapaciteta, vrednost se zadržava u delu lanca koji je bliži sirovini, a ne finalnom materijalu. Zbog toga se u portugalskom kontekstu naglašava značaj integracije rudarske aktivnosti i procesa rafinisanja.
Istovremeno, portugalski projekti suočavaju se sa pritiscima koji mogu usporiti ili preusmeriti dinamiku odobravanja. Najčešće se ističu ekološke zabrinutosti i protivljenje lokalnih zajednica, uz pitanja o potrošnji vode, poremećaju ekosistema i promenama pejzaža. Dodatni faktor rizika predstavljaju regulatorni postupci koji mogu biti dugotrajni i složeni kada je reč o rudarskim i prerađivačkim postrojenjima. U takvim okolnostima, vremenski okvir projekta postaje jednako važan kao geološka opravdanost.
Sa druge strane, Portugal ima priliku da doprinese evropskom lancu snabdevanja litijumom kroz smanjenje zavisnosti od uvoza. U fokusu su i pristupi koji bi mogli ublažiti uticaje na životnu sredinu kroz održivije prakse eksploatacije i primenu inovativnijih tehnologija prerade. Ovakvi elementi nisu samo pitanje prihvatljivosti projekta, već i usklađenosti sa očekivanjima regulatora i lokalnih aktera tokom postupaka procene uticaja. U praksi, to utiče na dizajn procesa i troškove povezane sa upravljanjem rizicima.
Za razliku od Portugala, Srbija je u javnom i industrijskom fokusu posebno zbog projekta Jadar, koji se vezuje za značajan potencijal litijuma. Ležište se nalazi u blizini Loznice i predstavlja jedan od najvećih poznatih depozita te vrste u svetu, uz prisustvo borata kao dodatne komponente. Nosilac projekta je Rio Tinto, a njegova pozicija u srpskom sektoru rudarenja povezana je sa velikim investicionim ambicijama. Međutim, prema dostupnim informacijama do aprila 2023. godine, projekat je bio suočen sa ozbiljnim protivljenjem i regulatornim izazovima.
U srpskom slučaju ključne prepreke odnose se na ekološku dimenziju konflikta sa lokalnim interesima. Protivljenje dolazi od ekoloških organizacija i lokalnih zajednica koje navode zabrinutost zbog zagađenja voda, gubitka biodiverziteta i mogućeg raseljavanja stanovništva. Paralelno sa tim, pravni okvir i promene u odobrenjima stvaraju dodatnu neizvesnost oko budućeg statusa projekta. Kada se takvi faktori kombinuju, to može dovesti do prekida ili suspenzije planiranih aktivnosti.
Ekonomsku sliku dodatno oblikuju tržišni uslovi za litijum, koji mogu varirati tokom vremena potrebnog za odobravanje i izgradnju postrojenja. U tekstu činjenica navodi se da fluktuacije cena litijuma na globalnom nivou predstavljaju rizik po održivost projekta, kao i mogućnost promene političkih prioriteta. Takvi elementi su relevantni jer projekti prerade zahtevaju stabilan horizont planiranja kapaciteta i troškova finansiranja. Za Jadar to znači da odluke o nastavku zavise od kombinacije regulatornog ishoda i tržišne pozicije.
Ipak, potencijalna korist za Srbiju bila bi strateška valorizacija resursa kroz razvoj proizvodnje litijuma na domaćoj osnovi. U slučaju uspešnog razvoja Jadra, Srbija bi mogla da dobije ulogu proizvođača litijuma koja bi privukla dalja ulaganja u rudarski sektor zemlje. Posebno se ističe tehnološki aspekt: ulaganje u tehnologije prerade kako bi se proizvodnja mogla proširiti sa eksploatacije na proizvodnju baterijskog litijum-karbonata ili litijum-hidroksida. To bi povećalo vrednost unutar zemlje kroz pomeranje ka segmentu rafinisanja.
Kada se porede Portugal i Srbija, zajedničko polje uticaja je strateški značaj evropske autonomije u kritičnim sirovinama tokom zelene i digitalne tranzicije. Oba slučaja pokazuju da ESG zahtevi nisu sporedni trošak već determinanta brzine napredovanja projekata: protivljenje zajednica može promeniti tok odobravanja jednako kao i tehničke pretpostavke o potrošnji resursa ili upravljanju otpadom. Takođe, integracija u evropski lanac baterija ne svodi se samo na vađenje rude; ona zahteva investicije u preradu do kvaliteta pogodnog za baterije. U oba scenarija to ostaje centralna tačka operativne relevantnosti.
Razlika između dve zemlje najvidljivija je u statusu razvoja: portugalski projekti su opisani kroz više lokacija koje prolaze kroz faze istraživanja do studija izvodljivosti, dok je srpski Jadar bio obeležen suspenzijom usled regulatornih i društvenih prepreka do aprila 2023. godine. Ta razlika menja način na koji tržišni akteri procenjuju rizik vremena realizacije i verovatnoću industrijske implementacije. Za donosioce odluka to znači da isti resursni potencijal može imati različit efekat na snabdevanje ako su regulatorni ishodi nepredvidivi ili ako nedostaje infrastruktura prerade.
Na kraju posmatrano kroz prizmu činjenica o projektima, Portugal raspolaže velikim rezervama u zapadnoj Evropi sa fokusom na hard rock ležišta i potrebu za infrastrukturom prerade do baterijskog kvaliteta, uz izražene ekološke i regulatorne izazove. Srbija ima istaknuti Jadar kod Loznice pod upravljanjem Rio Tinta, ali je projekat bio suočen sa snažnim protivljenjem javnosti i pravnim neizvesnostima koje su vodile ka suspenziji do aprila 2023. godine. Oba slučaja ukazuju da će tempo razvoja kritičnih sirovina zavisiti od sposobnosti da se usklade operativni planovi sa zahtevima zaštite životne sredine, pravnog okvira i društvene saglasnosti.
