Evropska komisija je u martu 2020. predstavila Circular Economy Action Plan (CEAP), skup mera usmerenih na održiviju i kružnu ekonomiju u Evropi. Plan je postavljen u okvir šireg European Green Deal pristupa, uz cilj da se istovremeno smanje ekološki pritisci i ojača konkurentnost industrije. U fokusu su dekarbonizacija privrede, primena principa kružnosti i digitalizacija industrijskih procesa. Za lance snabdevanja kritičnim sirovinama to znači da se regulatorni zahtevi sve više vezuju i za poreklo materijala i za način na koji se proizvodi prerađuju na kraju životnog veka.
CEAP je koncipiran tako da podstakne inovativne poslovne modele zasnovane na ponovnoj upotrebi, popravci i reciklaži, umesto oslanjanja na primarne sirovine. Time se menja logika planiranja kapaciteta u sektorima koji zavise od stabilnog dotoka metala i mineralnih sirovina, uključujući preradu i proizvodnju komponenata. Digitalizacija, kao jedan od stubova plana, uvodi dodatni sloj praćenja tokova materijala kroz vrednosne lance. U praksi, to utiče na način na koji proizvođači dokumentuju svoj proizvodni otpad i sekundarne ulaze.
U martu 2022. Evropska komisija je predložila novu uredbu o ekodizajnu i održivim proizvodima, poznatu kao Ecodesign and Sustainable Product Regulation (ESPR). Predlog ima cilj da se poboljša ekološki učinak proizvoda tokom celog životnog ciklusa, uz naglasak na smanjenju ugljenog otiska i potrošnje resursa. Uredba uvodi mere koje se odnose na dizajn proizvoda, trajnost i mogućnost reciklaže, kao i standarde energetske i resursne efikasnosti za odabrane kategorije proizvoda. Za industrije koje rade sa kritičnim sirovinama relevantno je što se zahtevi vezuju za to kako su proizvodi konstruisani da bi se materijali kasnije mogli izdvajati.
ESPR eksplicitno povezuje kružnu ekonomiju sa upravljanjem kritičnim sirovinama (CRMs), kroz podsticanje upotrebe sekundarnih sirovina i smanjenje prisustva opasnih supstanci u proizvodima. Dodatno se naglašava koncept proširene odgovornosti proizvođača, što proizvođače obavezuje da razmišljaju o dugovečnosti proizvoda i upravljanju zbrinjavanjem na kraju životnog veka. Takav pristup utiče na operativne odluke u proizvodnji, jer dizajn direktno određuje mogućnost rastavljanja, sortiranja i povrata materijala. Za tržišta metala to može značiti promenu strukture potražnje za sekundarnim tokovima i stabilnosti njihovog kvaliteta.
Jedan od ključnih elemenata ESPR-a je Digital Product Passport (DPP), mehanizam koji omogućava pouzdanu sledljivost informacija o proizvodu kroz njegov životni ciklus. DPP treba da obuhvati relevantne podatke koji su povezani sa lancima snabdevanja kritičnim sirovinama. Uvođenje takvog sistema stvara pravni okvir za buduće obavezne zahteve, uključujući standarde koji bi mogli da se odnose na reciklažnu sposobnost proizvoda. Takođe se razmatra mogućnost zabrane proizvoda koji otežavaju oporavak kritičnih sirovina iz tokova otpada.
U kontekstu regionalnih tržišta Srbije i jugoistočne Evrope, ove evropske inicijative postaju relevantne kroz usklađivanje proizvodnih praksi sa zahtevima EU tržišta. CEAP postavlja strateški pravac ka kružnosti uz digitalizaciju, dok ESPR razrađuje operativne elemente kroz ekodizajn, trajnost i reciklažnost proizvoda. Digital Product Passport dodatno formalizuje informacione tokove koji mogu biti presudni za procese klasifikacije otpada, povrata materijala i dokazivanja porekla ulaza u reciklažne lance. Time regulatorni okvir utiče ne samo na proizvođače krajnjih proizvoda već i na posrednike u preradi sekundarnih sirovina.
Zajedno, CEAP iz marta 2020. i predlog ESPR uredbe iz marta 2022. predstavljaju paket mera koji povezuje održivost proizvoda sa upravljanjem resursima i smanjenjem zavisnosti od uvoznih tokova sirovina. U fokusu su inovacije u kružnim poslovnim modelima, smanjenje potrošnje resursa tokom životnog ciklusa proizvoda i jačanje sledljivosti kroz digitalne mehanizme. Za industrije koje rade sa metalima i mineralnim sirovinama to znači da će kriterijumi dizajna, dokumentovanja podataka o proizvodu i upravljanja krajem životnog veka sve više ulaziti u operativne standarde tržišta. Regulatorna logika usmerena je na to da se materijali vraćaju u upotrebu pod merljivim uslovima.
