Evropska unija je od 2008. godine postupno gradila regulatorni okvir za obezbeđivanje pristupa sirovinama koje su ključne za industriju, uz nastojanje da se rizici u lancu snabdevanja svedu na najmanju meru. Inicijativa Evropske komisije iz 2008. godine postavila je strategiju u kojoj se pristup sirovinama tretira ravnopravno sa konkurencijom na globalnom tržištu. U narednim fazama fokus je preusmeren na kritične sirovine i na mehanizme koji podstiču kružnost materijala.
Prvi popis kritičnih sirovina objavljen je 2011. godine, a metodologije procene su potom dorađivane 2014. i 2017. godine. Kako su se tokom vremena širile procene i povećavao broj obuhvaćenih materijala, rastao je i značaj upravljanja rizikom za industrijske lance koji zavise od ograničenih izvora. Ove izmene su bile relevantne i za planiranje kapaciteta, jer su kriterijumi za „kritičnost” postajali precizniji.
Zaokret ka sveobuhvatnijem pristupu vidljiv je kroz plan akcije iz 2020. godine, koji je definisao strategiju za otpornost, održivost i bezbednost lanca vrednosti kritičnih sirovina. Plan je stavio akcenat na diverzifikaciju snabdevanja, smanjenje potražnje i povećanje kružnosti. U praksi, to znači da se regulatorni fokus pomera sa same nabavke ka upravljanju tokovima materijala kroz proizvodnju, oporavak i reciklažu.
Godina 2023. donela je novi pravni korak kroz uvođenje EU Critical Raw Materials Act, kojim je uvedena nova lista strateških sirovina. Ovaj akt podiže prioritet materijalima koji su posebno važni za sektore povezane sa energetskom tranzicijom. Istovremeno, zakonodavni paket uvodi ciljeve koji se odnose na domaću proizvodnju, preradu i reciklažne kapacitete, čime se menja način na koji se meri napredak u obezbeđivanju resursa.
Jedan od operativnih elemenata akta odnosi se na mere za diverzifikaciju izvora snabdevanja i na pojednostavljenje procedura izdavanja dozvola. Takve izmene su značajne jer dozvole direktno utiču na tempo razvoja projekata prerade i reciklaže, kao i na mogućnost bržeg odgovora na promene u potražnji. U kontekstu industrijskih lanaca, ubrzanje administrativnih koraka može uticati na raspoloživost kapaciteta u planiranom periodu.
Da bi se ciljevi pretvorili u merljive rezultate, predviđena su ulaganja u istraživanje, inovacije i inicijative usmerene na kružnost materijala. Poseban naglasak stavljen je na Circularity Hubs, kao mehanizam koji treba da podrži oporavak i reciklažu kritičnih sirovina kroz organizovanje tokova materijala. Paralelno sa tim, revidirane su relevantne direktive povezane sa krajem životnog veka proizvoda.
U okviru regulatornog usklađivanja pominje se revizija End-of-Life Vehicles Directive, čime se jača veza između upravljanja otpadom i dostupnosti sirovina iz sekundarnih izvora. Ovakav pristup je posebno važan za materijale koji se u velikoj meri oslanjaju na povrat iz tokova otpada, jer povećanje stope oporavka utiče na ukupnu ponudu u lancu vrednosti. Time se kružnost ne tretira kao dodatna aktivnost, već kao deo strukture snabdevanja.
U celini gledano, evolucija politika od 2008. do 2023. godine pokazuje prelaz sa inicijalne strategije obezbeđivanja pristupa sirovinama ka preciznijem upravljanju kritičnošću i kapacitetima duž lanca vrednosti. Uvođenje liste strateških sirovina 2023. godine dodatno formalizuje prioritete prema sektorima koji zavise od energetskih tehnologija i industrijske transformacije. Istovremeno, kombinacija ciljeva za domaću proizvodnju, preradu i reciklažu uz mere diverzifikacije snabdevanja postavlja okvir za merljiv napredak u otpornosti lanaca snabdevanja.
Regulatorni paket takođe povezuje strateške partnere sa potrebom da se ubrza oporavak materijala kroz inovacije i kružne modele rada. Ulogu imaju i promene u procedurama dozvola koje treba da smanje administrativne prepreke razvoju kapaciteta. Na taj način EU nastoji da uskladi održivost i bezbednost snabdevanja kritičnim sirovinama kroz konkretne instrumente politike.
