Kako potražnja za materijalima za električna vozila raste u Evropi, pitanje dostupnosti litijuma dobija novu operativnu dimenziju kroz rafinisanje i proizvodnju hemikalija za baterije. U tom kontekstu, Rio Tinto i Green Lithium najavili su partnerstvo usmereno na uspostavljanje end-to-end lanca snabdevanja litijumom u Velikoj Britaniji. Projekat je fokusiran na obezbeđivanje niskougljeničnih, „battery-grade“ litijumskih hemikalija koje su ključne za automobilski i proizvodni sektor u procesu prelaska na održivije modele rada.
Centralna tačka inicijative je rafinerija kompanije Green Lithium u Teessideu, koja treba da proširi raspoloživost ekološki prihvatljivih litijumskih proizvoda. Prema najavi, postrojenje će se baviti proizvodnjom hemijski visokopurećih litijumskih jedinjenja iz koncentrata spodumena. Tehnološki pristup zasniva se na primeni naprednih tehnologija obrade uz niži ugljenični otisak, što je relevantno za industrijske lance vrednosti koji prate emisije kroz faze prerade.
Za evropske proizvođače baterija i integratore u lancu vrednosti, sposobnost da se litijumske hemikalije proizvode lokalno ili regionalno predstavlja faktor rizika i kontinuiteta snabdevanja. U saopštenju se naglašava da Evropa ima rastuću potražnju za materijalima za baterije, ali i manjak domaćih kapaciteta za rafinisanje litijuma. Dominacija rafinisanja od strane kineskih kompanija dodatno pojačava značaj svake nove preradne infrastrukture van tog geografskog okvira.
Ministarka za industriju i dekarbonizaciju Velike Britanije Sarah Jones istakla je da partnerstvo treba da doprinese stvaranju poslova visokih kvalifikacija u severoistočnoj Engleskoj. U istom okviru, naglasak je stavljen na jačanje britanskog lanca snabdevanja kritičnim mineralima i usklađivanje sa ciljevima neto nulte emisije. Ovakav regulatorno-industrijski kontekst obično utiče na način na koji se projekti procenjuju kroz kriterijume emisija, radne kompetencije i otpornost dobavnih lanaca.
U paralelnom razmatranju regionalnog snabdevanja, Rio Tinto radi na oživljavanju svog projekta Jadar u Srbiji. Ako bi projekat dostigao punu operativnost, mogao bi da postane najveći rudarski izvor litijuma u Evropi prema navodima iz najave. Procena kapaciteta povezana je sa mogućnošću proizvodnje litijuma dovoljnog za oko milion električnih vozila, kao i ispunjavanjem značajnog dela potreba kontinenta za litijumom.
Za tržište kritičnih sirovina, kombinovanje aktivnosti na rafinisanju u Velikoj Britaniji i potencijalne proizvodnje u Srbiji menja strukturu lanca vrednosti od ruda do proizvoda spremnih za upotrebu u baterijama. Jadar je pozicioniran kao ključni element šire strategije Rio Tinta za obezbeđivanje sirovinske osnove u Evropi, dok Teesside treba da pokrije deo preradne karike koju Evropa trenutno slabije ispunjava sopstvenim kapacitetima. Operativna relevantnost ovih koraka ogleda se u tome što se time smanjuje oslanjanje na postojeće geografske tokove rafinisanih materijala.
Izjava Sean Sargenta, izvršnog direktora Green Lithiuma, dodatno povezuje planiranu preradu sa konkretnim ulaznim materijalom: spodumen koncentratom. Time se inicijativa postavlja kao industrijski proces koji polazi od rudarske komponente i završava visokopurećim litijumskim hemikalijama namenjenim tržištu baterijskih materijala. Za industriju to znači da će tehnološka izvedba rafinerije biti ključna varijabla u pogledu kvaliteta proizvoda i usklađenosti sa zahtevima kupaca.
U narednim fazama, značaj partnerstva će zavisiti od sposobnosti da se uspostavi stabilan tok sirovina i kontinuitet prerade u Teessideu, uz paralelnu realizaciju ili napredak aktivnosti vezanih za Jadar u Srbiji. Dok evropska potražnja raste, nedostatak domaćih kapaciteta za rafinisanje ostaje strukturno pitanje koje utiče na troškove nabavke i upravljanje rizikom snabdevanja. U tom smislu, najavljeni koraci Rio Tinta i Green Lithiuma predstavljaju merljive pokušaje da se popuni kritična karika lanca vrednosti litijuma između proizvodnje i finalnih baterijskih hemikalija.
