Evropska industrija baterija i kritičnih sirovina oslanja se na domaće izvore litijuma, ali istovremeno se suočava sa rastućim otporom lokalnih zajednica prema novim rudarskim projektima. U Francuskoj je to posebno vidljivo kroz EMILI projekat, najveći planirani rudarski poduhvat za litijum u zemlji. Nacionalna komisija za javne debate (CNCP) objavila je nalaze 30. septembra nakon petomesečne javne rasprave. Rasprava je pokazala podeljenost stavova o tome kako uskladiti snabdevanje sirovinama i upravljanje ekološkim rizicima.
EMILI projekat je pokrenula francuska kompanija Imerys u oktobru 2022. godine, sa ciljem eksploatacije litijuma iz ležišta u Échassièresu, u regiji Auvergne-Rhône-Alpes u centralnoj Francuskoj. CNCP je tokom pet meseci organizovala 42 događaja na kojima je učestvovalo 3.628 ljudi. Takav obim javnog uključivanja postao je relevantan i za razmatranje društvene prihvatljivosti, jer se odluke o rudarskim projektima sve češće vezuju i za kvalitet procesa informisanja i dijaloga.
Prema očekivanjima, projekat ima budžet od 1 milijardu evra i planiran radni vek od 25 godina. Godišnja proizvodnja litijuma procenjena je na količinu dovoljnu za napajanje oko 700.000 električnih vozila. Ovi parametri, zajedno sa veličinom infrastrukture, pojačavaju fokus javnosti na to kako će se upravljati otpadom, vodnim resursima i ukupnim ugljeničnim otiskom projekta.
Tehnički obuhvat EMILI projekta uključuje postrojenja za eksploataciju litijumske rude i drobljenje, platformu za utovar na železnicu u Saint-Bonnet-de-Rochefortu i postrojenje za konverziju u Montluçonu. U praksi, ovakva raspodela aktivnosti između lokacija može povećati broj tačaka gde lokalne zajednice traže dodatne garancije o uticajima na životnu sredinu i infrastrukturu. Zbog toga su pitanja vezana za transport i preradu postala deo šireg spektra zabrinutosti tokom javne rasprave.
CNCP je zabeležila suprotstavljene percepcije rudarstva među učesnicima. Jedan deo javnosti smatra da je rudarstvo zastarelo i štetno, dok drugi argumentuju da tehnološka unapređenja mogu smanjiti ekološki uticaj. U isto vreme, deo učesnika je ukazivao da hitnost klimatskih promena zahteva povećanje proizvodnje litijuma u Francuskoj, dok su drugi naglašavali potrebu za smanjenjem potrošnje energije i kritikovali potrošački model kao faktor pritiska na životnu sredinu.
Razmatranja o EMILI projektu odvijaju se u okviru evropskog regulatornog okvira koji cilja jačanje domaće proizvodnje kritičnih sirovina. Evropska unija je u martu usvojila Critical Raw Materials Act, dokument koji postavlja ciljeve za domaću ekstrakciju i reciklažu. Istovremeno, Francuska sprovodi reforme Mining Code-a koje su stupile na snagu u julu, sa namerom da se pojednostavi proces izdavanja dozvola za nove rudarske projekte.
Uprkos regulatornim reformama, skeptična ocena održivosti velikih rudarskih poduhvata u EU ostaje prisutna, naročito kada se uzme u obzir prihvatanje projekata na lokalnom nivou i složenost ekoloških pravila. CNCP-ovi nalazi dodatno osvetljavaju da društveni kontekst može uticati na tempo donošenja odluka čak i kada se formalni postupci nastoje ubrzati. Time se EMILI pozicionira kao test slučaj odnosa između strateških ciljeva snabdevanja sirovinama i praktičnih ograničenja implementacije.
Na lokalnom nivou, zabrinutost stanovnika usmerena je ka rudniku litijuma u području Allier-a, uz fokus na potencijalne posledice po životnu sredinu. Prema izveštaju CNCP-a, deo stanovništva izražava strah od uticaja projekta na okolinu, a posebno se ističu pitanja upravljanja otpadom. Konkretno se navodi da bi količina otpada iz rudnika mogla iznositi 1,35 miliona tona, dok bi dodatno iz postrojenja za konverziju moglo nastati 600.000 do 800.000 tona.
Učesnici iz Saint-Bonnet-de-Rocheforta naveli su da žele očuvanje ruralnog identiteta područja i protivljenje aktivnostima koje bi mogle biti povezane sa zagađenjem. Jedan od ključnih zahteva odnosi se na to da rezidue ne kontaminiraju vodne resurse, što je pitanje koje direktno utiče na procene rizika u fazi planiranja rada postrojenja. Takve primedbe su relevantne jer upravljanje otpadom i zaštita voda predstavljaju centralne elemente ekološkog odobravanja.
Dodatno opterećenje odnosi se na vodne potrebe projekta, procenjene na 1,2 miliona kubnih metara. CNCP navodi da bi voda bila crpljena iz dva lokalna slivna područja koja već trpe hronične nestašice. U takvom kontekstu, svaka odluka o režimu korišćenja vode dobija dodatnu težinu zbog potencijalnog kumulativnog efekta sa postojećim pritiscima na vodne resurse.
Nalazi CNCP-a uključuju preporuke upućene kompaniji Imerys, operateru elektroenergetske mreže RTE i francuskoj vladi. Komisija traži razjašnjenje kriterijuma odlučivanja o tome kako će projekat funkcionisati i kako će se sagledati njegov ukupni ugljenični otisak. Takođe se traži veća transparentnost kompanije, veće uključivanje lokalne zajednice u upravljanje projektom i mogućnosti obuke za osobe koje traže posao u lokalnim sredinama.
CNCP preporučuje da država proširi dijalog o strategijama snabdevanja kritičnim materijalima i o ulozi rudarskih aktivnosti u tom okviru. Programeri projekta imaju rok od tri meseca da odgovore na predloge komisije nakon objavljivanja nalaza 30. septembra. U narednom periodu fokus će ostati na tome kako će se precizirati kriterijumi procene uticaja, posebno kada su u pitanju otpadne tokove i vodni bilans.
