Srpski parlament je odbio predložene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koje su imale cilj da zabrane istraživanje litijuma i bora. Odluka je doneta nakon rasprave koja je ponovo otvorila pitanje statusa projekta u dolini Jadara, u kontekstu ranijih političkih obećanja i aktuelnih ekoloških sporova. Glasanje je pokazalo 128 poslanika protiv izmena, 84 za, uz dva poslanika koja su se uzdržala.
Rasprava je započela ranije tokom sedmice i bila je praćena oštrim polemikama oko predloga koji bi trajno ograničio mogućnost istraživanja navedenih sirovina. U središtu debate našao se projekat u dolini Jadara koji vodi kompanija Rio Tinto, odnosno njena srpska podružnica Rio Sava Exploration. Poslanici opozicije isticali su zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na životnu sredinu i kvalitet resursa u okolini.
Jedan od ključnih argumenata opozicije odnosio se na tvrdnju da je Vlada ranije najavljivala odustajanje od litijumskog inicijativa, da bi se potom projekat nastavio nakon izbora. Takav sled događaja postao je politički relevantan jer se rasprava u parlamentu vezuje za pitanje pravne trajnosti zabrana i usklađenosti sa prethodnim javnim stavovima institucija. U tom okviru, predložene izmene zakona tumačene su kao pokušaj da se spreči povratak na istraživanja koja su već izazvala otpor javnosti.
Danijela Nestorović, poslanica opozicije koja je podržala izmene, naglasila je potrebu za trajnom zabranom rudarenja radi budućih generacija. Ona je navela ustavnu obavezu zaštite čiste vode, vazduha i zemljišta, uz argument da zakon treba da obezbedi dugoročnu zaštitu. Njen stav je usmerio raspravu ka pitanju kako pravni okvir treba da tretira ekološke rizike u slučaju litijumskih i bornih istraživanja.
Sa druge strane, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da bi usvajanje predloženog rešenja Srbiju učinilo prvom državom koja zabranjuje istraživanje litijuma i bora. U obrazloženju se istakla strateška pozicija Srbije u energetskoj tranziciji i mogućnost razvoja lanaca vrednosti koji bi mogli da zadovolje visoke ekološke standarde. Time je rasprava preusmerena sa pitanja zabrane na pitanje uslova pod kojima se istraživanja mogu odvijati.
Ministarka je takođe ponovila da bi projekat u dolini Jadara mogao da se realizuje samo ako bude dokazano da neće imati negativne posledice po životnu sredinu. Ovaj deo argumentacije direktno se vezao za proceduru procene uticaja na životnu sredinu, koja predstavlja ključni regulatorni korak za projekte te vrste. U skladu s tim, Ministarstvo zaštite životne sredine trebalo bi da odredi obim studije procene uticaja za projekat u dolini Jadara.
Postupak procene obima studije pokrenut je na zahtev Rio Sava Exploration, srpske podružnice Rio Tinta. Zbog strahovanja od degradacije životne sredine, projekat je izazvao masovne proteste, a društveni pritisak ostao je jedan od faktora koji prate regulatorne korake. U praksi, definisanje obima procene utiče na to šta će biti predmet analize i koje će se komponente rizika razmatrati.
Kontroverza oko litijumskog projekta eskalirala je i nakon signala državnih zvaničnika da bi moglo doći do ponovnog razmatranja inicijative uprkos ranijem obećanju o ukidanju. Istraga BIRN-a iz februara 2023. godine navela je da je Rio Tinto potrošio najmanje 1,2 miliona evra na kupovinu zemljišta na lokaciji planiranoj za projekat, čak i nakon što je projekat zvanično otkazan. Takvi podaci dodatno su pojačali sporenja o doslednosti odluka institucija i kompanije.
Litijumski projekat u Srbiji bio je odložen početkom 2022. godine nakon značajnih javnih protesta. Ana Brnabić, tadašnja predsednica Vlade, izjavila je neposredno pred aprilsku izbornu kampanju 2022. godine da je „sve završeno“ i „gotovo“. Taj politički kontekst sada se vraća u fokus kroz parlamentarnu odluku o izmenama zakona koje bi zabranile istraživanja litijuma i bora.
Aktivističke grupe nastavile su da ističu bojazan da bi rudarski radovi mogli ugroziti vodne resurse i zemljište u širem području projekta. Lokalna zajednica dovodi u pitanje finansijske koristi za Srbiju u odnosu na uticaj koji multinacionalna kompanija ima kroz prisustvo projekta i regulatorne procedure. U takvom okviru, rasprava o zakonu postaje deo šireg nadmetanja oko toga kako se meri društveni efekat industrijskih aktivnosti.
Litijumsko rudarstvo poznato je po hemijski intenzivnom procesu koji zahteva izdvajanje velikih količina stenske mase radi dobijanja litijuma. Rio Tinto tvrdi da bi rudnik u dolini Jadara bio jedan od najvećih u Evropi, pozicionirajući kompaniju među deset najvećih proizvođača litijuma globalno. Ove tvrdnje kompanije ulaze u argumentaciju o industrijskoj relevantnosti projekta, ali ostaju vezane za regulatorne uslove procene uticaja na životnu sredinu.
Projekat ima podršku Ujedinjenog Kraljevstva, Australije, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije zbog interesa za stabilnim snabdevanjem mineralima za baterije. Potražnja za litijumom očekuje se da poraste 18 puta do 2030. godine i 60 puta do 2050. godine usled prelaska na električna vozila. U tom smislu, parlamentarna odluka utiče na to kako Srbija pravno postavlja okvir za istraživanja ključnih sirovina u vremenu kada se traži sigurnost snabdevanja.
Odbijanje izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima znači da zabrana istraživanja litijuma i bora nije uvedena kroz taj zakonodavni postupak. Time ostaje otvoren prostor za nastavak procedura koje zavise od procene uticaja na životnu sredinu, uključujući određivanje obima studije za dolinu Jadara po zahtevu Rio Sava Exploration. Parlamentarna odluka takođe zadržava političku napetost oko odnosa između industrijskih ciljeva energetske tranzicije i ekoloških rizika koji su predmet javne rasprave.
