Zelena tranzicija Evropske unije ima za cilj smanjenje ekonomskih uticaja na klimatske promene, a litijum igra ključnu ulogu u ovom naporu. Međutim, u Srbiji su izbili protesti zbog potencijalnog rudnika litijuma u Jadru, postoji zabrinutost da bi mogao naštetiti životnoj sredini i javnom zdravlju. Uprkos ovim zabrinutostima, globalna potražnja za ovim belim alkalnim metalom ne jenjava.
Potreba za litijumom u Evropi
Litijum je nezamenljiv za prelazak automobilske industrije ka ekološki prihvatljivijim tehnologijama. Zemlje poput Nemačke rade na domaćoj proizvodnji i preradi litijuma kako bi podržale ovu tranziciju.
Iako trenutno nema rudnika niti prerade litijuma u Nemačkoj, u razvoju su najmanje tri projekta, a proizvodnja se očekuje u bliskoj budućnosti. Prema rečima Mihaela Šmita, geologa u nemačkoj Agenciji za mineralne resurse (DERA), prerada bi mogla početi već krajem 2024. ili početkom 2025. godine.
Dva napredna projekta litijuma u Nemačkoj fokusiraju se na različite metode ekstrakcije. Jedan projekat kompanije Vulkan Energy Resources u Gornjoj Rajnskoj dolini ima za cilj vađenje litijuma iz podzemnih voda, dok se drugi, smešten u Rudnim planinama na granici sa Češkom, bavi tradicionalnim rudarenjem litijuma iz čvrstih stena.
Ekstrakcija litijuma u Nemačkoj
U Nemačkoj se litijum nalazi u stenama i podzemnim vodama, a proces ekstrakcije varira u zavisnosti od lokacije. U Gornjoj Rajnskoj dolini, projekat Vulkan Energy Resources mogao bi vaditi litijum iz geotermalnih voda kao nusproizvod proizvodnje toplote i struje. Ova metoda predstavlja jedinstvene izazove povezane sa korišćenim tehnologija.
Drugi značajan projekat nalazi se u Rudnim planinama, gde se litijum vadi iz čvrstih stena. Ova tradicionalna metoda rudarenja je jednostavnija, ali i dalje zahteva pažljivo poštovanje ekoloških i bezbednosnih standarda.
Oba projekta podložna su strogim ekološkim regulativama i bezbednosnim standardima definisanim nemačkim zakonima. Kompanija Cinvladj, koja upravlja projektom u Rudnim planinama, prvobitno je procenila proizvodnju na 12.000 tona godišnje, ali je nedavno najavila planove za povećanje na 16.000-18.000 tona. Ovo bi bio drugi najveći projekat vađenja litijuma iz čvrstih stena u Evropskoj uniji i treći u Evropi.
Uloga tehnologije i ekološke zabrinutosti
Tehnološki napredak omogućio je bušenje na velikim dubinama i vađenje litijuma iz geotermalnih izvora, ali i dalje postoje pitanja o ekonomskoj i ekološkoj održivosti ovih metoda. Šmit napominje da je, iako je postignut određeni napredak, i dalje izazov učiniti ove projekte profitabilnim i ekološki održivim.
Vulkan Energy nedavno je počeo proizvodnju litijum-hlorida, korak bliže proizvodnji litijum-hidroksida koji se koristi u baterijama. Ova prekretnica označava prvi put da je litijum dobijen iz Nemačke, što je značajno postignuće u smanjenju oslanjanja na uvezene sirovine.
Uprkos ovim napretcima, globalno tržište litijuma suočava se sa značajnim izazovima. Cene litijuma su pale u poslednjih nekoliko godina, otežavajući kompanijama da osiguraju investicije za nove projekte. Šmit ističe da finansiranje ostaje globalni izazov za rudarske projekte, bez obzira na zemlju.
Zavisnost Evrope od litijuma
Kako bi smanjile svoju zavisnost od Kine, evropske zemlje rade na 20 istraživačkih projekata vezanih za litijum, sa Srbijom, Francuskom, Finskom, Portugalom, Španijom, Nemačkom, Češkom i Austrijom među najnaprednijima.
Cilj većine ovih projekata je započeti proizvodnju između 2026. i 2032. godine. Međutim, protesti protiv rudarenja litijuma nisu jedinstveni za Srbiju. U Portugalu, jedinoj evropskoj zemlji koja trenutno proizvodi litijum, lokalno stanovništvo protestuje zbog ekološkog uticaja rudarenja.
Slučaj Srbije
Projekat litijuma Jadar u Srbiji, kojim upravlja Rio Tinto, jedan je od scenarija koje Evropa razmatra za buduće snabdevanje litijumom. Ipak, budućnost projekta ostaje neizvesna zbog aktuelnih političkih događaja i protivljenja javnosti. Nemačka agencija DERA ističe potrebu za pažljivim praćenjem razvoja situacije u Srbiji.
Šmit diplomatski odgovara na pitanje da li bi podržao projekat poput Jadra u Nemačkoj, naglašavajući značaj smanjenja zavisnosti Evrope od uvezenih sirovina. On tvrdi da bi rudarenje i proizvodnja unutar Evrope koristili celom kontinentu, a ne samo pojedinačnim zemljama.
Globalni pejzaž litijuma
Globalno, proizvodnja litijuma je koncentrisana u nekoliko ključnih regiona. Australija prednjači sa većinom proizvodnje, a slede Čile i Kina. U Evropi, Portugal je jedina zemlja koja trenutno proizvodi litijum, uglavnom za keramiku.
Kina dominira globalnom proizvodnjom litijumskih baterija, sa 76% tržišnog udela. Kako se očekuje da će potražnja za litijumom u Evropi značajno porasti do 2030. godine, napori za razvoj domaćih izvora ove kritične sirovine ključni su za podršku zelenoj tranziciji uz minimiziranje ekološkog uticaja.
Izvor: miningwatch.news
