Poskupljenja i nestašice koja su ranije oblikovala planiranje kapaciteta za baterijske minerale ustupila su mesto naglom preokretu na tržištu. Od kraja 2022. godine cene ključnih sirovina za EV baterije zabeležile su pad koji je nadmašio očekivanja o dužem periodu povišenih nivoa. Litijum je pojeftinio više od 80%, nikl oko 40%, kobalt oko 40%, dok je bakar zabeležio pad od približno 10%. Ovakva dinamika direktno utiče na ekonomiku rudarskih projekata i na tempo prilagođavanja proizvodnje.
Ključni pokretač pada cena je neravnoteža između ponude i tražnje. Iako potražnja za električnim vozilima nastavlja da raste, prodaja je ostala ispod projekcija, što je omogućilo akumulaciju zaliha mineralnih sirovina. Rezultat je višak na tržištu, odnosno privremeni oversupply koji pritiska otkupne cene. Kašnjenje u postizanju „pariteta“ između masovnih EV modela i vozila na benzin dodatno je produžilo jaz u očekivanom tempu prelaska potrošača.
U pozadini odstupanja nalaze se i poremećaji u automobilskoj industriji povezani sa pandemijom COVID-19. Ovi poremećaji su uključivali zatvaranja fabrika i prekide u lancima snabdevanja, što je pomerilo rokove za stabilizaciju potražnje. Očekivanje da će paritet cena biti postignut oko 2025. godine pomereno je za dodatne dve do tri godine. Time je smanjena brzina kojom bi se potrošnja baterijskih metala pretvarala u realnu tražnju.
Promene državnih subvencija za EV u pojedinim zemljama dodatno su uticale na kupovnu moć i strukturu potražnje. U državama poput Kine, Nemačke i Francuske zabeležene su korekcije šema koje su pratile tržišne uslove. Francuska je, prema dostupnim informacijama, ograničila tipove vozila obuhvaćene programom subvencija za električna vozila. Takve izmene obično menjaju obim prodaje u kratkom roku, što se zatim prenosi na tempo povlačenja sirovina iz rudarske proizvodnje.
Oversupply nije nastao samo zbog slabije prodaje EV-a, već i zbog reakcije rudarskog sektora na ranije signale rasta potražnje. Rudari su „pohrlili“ da iskoriste povećanu tražnju za mineralima povezanima sa baterijama, otvarajući nove projekte širom sveta. U takvom scenariju, kada se prodaja električnih vozila pokaže sporijom od planova, novoizgrađeni ili ubrzani kapaciteti doprinose višku ponude. To stvara pritisak na ugovorne cene i na vrednost zaliha koje se nalaze u toku proizvodnje i trgovine.
Pad cena već se materijalizovao kroz operativne odluke u rudnicima, što pokazuje koliko brzo se tržišni rizik prenosi na terenu. Kompanije kao što su Core Lithium, Panoramic Resources i First Quantum suspendovale su ili prekinule rudarske aktivnosti. Takve mere obično odražavaju procenu da trenutni nivo cena ne pokriva troškove proizvodnje ili da je rizik daljeg pogoršanja likvidnosti prevelik. U praksi, gašenje ili pauziranje kapaciteta može kratkoročno smanjiti ponudu, ali ne poništava akumulirane zalihe u lancu snabdevanja.
Analitički okvir ukazuje da bi oporavak cena mogao zavisiti od prinudnog smanjenja proizvodnje kod skupljih proizvođača. Ideja je da bi niže cene vremenom „izbacile“ iz tržišne ravnoteže one koji imaju višu cenu koštanja eksploatacije i prerade. Tek tada bi se ponuda mogla približiti realnoj tražnji, uz potencijalno stabilizovanje tržišta u narednim godinama. U tom kontekstu, razlika između troškovnih krivih proizvođača postaje centralna varijabla za brzinu korekcije.
Sa druge strane, niže cene baterijskih minerala mogu imati sekundarni efekat na troškove proizvođača automobila. Ako pad troškova sirovina bude ugrađen u nabavne cene komponenti, to može doprineti pristupačnijim cenama EV modela kod krajnjih kupaca. Takav mehanizam bi bio relevantan za nastavak šireg procesa prelaska na električna vozila i smanjenje emisija u transportu. Ipak, trenutna faza predstavlja privremeni zastoj dok se tržište ne uskladi.
Dugoročniji signal ostaje vezan za očekivani rast potražnje za mineralima poput litijuma kako se usvajanje EV tehnologija nastavlja širiti. Činjenica da se tražnja dugoročno očekuje kao rastuća ne menja kratkoročnu sliku oversupply-a koja trenutno pritiska cene. Zbog toga se odluke o radu rudnika i dinamika ulaganja u kapacitete sve više oslanjaju na troškovnu disciplinu i fleksibilnost proizvodnje. Tržišni preokret iz kraja 2022. godine tako ostaje ključni referentni indikator za procenu rizika u lancu vrednosti baterijskih metala.
