Od poljoprivrede do medicine, gotovo svaka oblast života u Srbiji i u svetu zavisi od nekih minerala koje nam je priroda obezbedila. Nekada su se ovi materijali crpeli bez razmišljanja o posledicama po ljude i po samu prirodu, pa je u 20. veku rudarstvo bilo ovezivano sa zagađenjem, prašinom i teškim fizičkim radom. Na sreću, više nije tako, savremene tehnologije omogućavaju da se iz prirode izvuče samo neophodno, sa što manjim uticajima.
Sa ciljem da se obezbedi najviši stepen zaštite životne sredine, savremeno rudarstvo spada u industrije koje su najstrože regulisane međunarodnim standardima i nacionalnim zakonodavstvima.
Da bi se bilo gde na svetu otvorio novi rudnik, prvo se prolazi veoma dug, zahtevan i izuzetno skup proces, koji podrazumeva opsežna, često i višedecenijska istraživanja, poštovanje najviših industrijskih standarda, razvijanje, novih inovativnih tehnologija kako bi se dodatno umanjili uticaji na životnu sredinu.
POTREBNA ISTRAŽIVANJA
Sprovođenje rudarskih istraživanja ne znači automatski da će doći do otvaranja novih rudnika. Globalno posmatrano, samo jedno od 100 rudarskih istraživanja dovede do otvaranja novog rudnika.
Prema podacima sa sajta Statista koji obrađuje statističke podatke o raznim temama, samo istraživanje vezano za rudarenje može da traje i deset i više godina, a cilj istraživanja je da se utvrdi postojanje ležišta određenih materijala koji bi bili predmet buduće eksploatacije.
– U proseku je na globalnom nivou potrebno 16,9 godina od otkrića mineralnih resursa do otvaranja rudnika. Od ovog ukupnog vremenskog okvira, prvih 12,5 godina u proseku odgovara najdužoj fazi koja podrazumeva otkrivanje, istraživanje i procenu izvodljivosti. Nakon toga, narednih 1,8 godina u proseku je posvećeno planiranju izgradnje rudnika. Poslednja faza – od izgradnje do proizvodnje – u proseku traje oko 2,6 godina. I sve to važi u proseku samo za jedno od 100 rudarskih istraživanja koje na kraju kao rezultat ima otvaranje novog rudnika – navode na pomenutom sajtu.
Studije procene uticaja na životnu sredinu, posebno kod kompleksnih projekata kao što su rudarski, rade timovi stručnjaka koji imaju potrebne kompetencije i profesionalnu odgovornost.
Ovu oblast reguliše i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, koji definiše sve detalje, uključujući i za koje projekte je neophodna procena uticaja, ko je finansira i kako teče regulatorni proces.
– Bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja nosilac projekta ne može da pristupi realizaciji, odnosno izgradnji i izvođenju projekta – stoji u Zakonu koji nedvosmisleno propisuje da je podnosilac zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju u prirodi i prirodnom okruženju u zakonskoj obavezi da finansira izradu studije.
Takođe, čitava procedura predviđa i javnu diskusiju.
Tumačenje Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zahteva stručnost i odgovornost. Budući da se studije bave procenama rizika, pogrešno interpretirane činjenice mogu se tendenciozno predstaviti kao kataklizmične, kao što je bio slučaj i sa potencijalnim rudnikom litijuma u Jadru, ležištu jadarita – jedinstvenog minerala sa visokom koncentracijom litijuma, kritične sirovine za kojom u svetu vlada velika potražnja zbog uloge koju ima u zelenoj tranziciji.
– Rad na Studiji procene uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar” je obustavljen odlukomVlade Srbije, nakon višegodišnje kampanje zastrašivanja javnosti koja je mahom bila zasnovana na širenju dezinformacija – procenjuju stručnjaci
Stručnjaci tvrde i da postoji dobra osnova da se, sa stanovišta ekologije i zaštite životne sredine, Projekat „Jadar” realizuje kao uspešan i bez incidenata.
ODRŽIVI RAST KROZ ODGOVORNO RUDARSTVO
Zbog velike potražnje pre svega za kritičnim materijalima koji su osnova zelene energetske tranzicije i najrazvijenije zemlje sveta okreću se otvaranju novih rudnika, pre svega litijuma. Tako EU nastoji da u najkraćem mogućem roku otvori i 20 novih rudnika litijuma, uključujući i rudnike u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Češkoj, Finskoj i drugoj zemljama. Osim obezbeđivanja sirovina, ovi rudnici imaju kapacitet da privuku dodatne megainvesticije na koje Brisel posebno računa za budući razvoj evropske ekonomije.
Ekonomski značaj ležišta ruda i minerala u Srbiji je izuzetan, zbog čega je ova oblast predmet velikog interesovanja stručne i šire javnosti.
Kako je za magazin „Inovacije“ rekao nemački analitičar Mihael Šmit, litijum-jonske baterije postaju dominantna tehnologija u industriji zbog njihove sigurnosti, trajnosti i dugog životnog ciklusa. Zbog toga su, smatra, nova nalazišta velika šansa za Evropu.
Od 2015. kada je novim Zakonom o rudarstvu liberalizovano istraživanje i otvaranje rudnika sprovedena su brojna istraživanja i utvrđene određene rezerve rude.
U evropskim okvirima „Jadar” je jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma, sa rezervama dovoljnim za baterije za milion EV godišnje. Prednost projekta je i u tome što je ležište otkriveno pre više od dve decenije, tako da je važan deo procesa neophodnih za otvaranje rudnika već sproveden.
Ukoliko bude odobren, „Jadar” bi bio jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji u poslednjim decenijama, sa procenjenom investicijom od najmanje 2,55 milijardi evra. U fazi izgradnje bi bilo otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo tokom više decenija životnog veka „Jadra”.
Zahvaljujući tome što bi rudnik bio podzemni, poljoprivreda bi mogla da se nastavi iznad rudnika, imajući u vidu da neće biti značajnog uticaja na sleganje zemljišta.
Podzemni rudnici imaju znatno manji uticaj na okruženje u odnosu na rudnik otvorenog kopa. Dodatno, za preradu jadarita neće se koristiti resursi pijaće vode, a u planu je i primena najsavremenijih sistema prečišćavanja vazduha i upravljanja otpadom.
– Izabrana je takva metoda otkopavanja i monitoringa da se preduprede svi eventualni rizici zagađenja podzemnih voda, kao i reka u tom kraju. Tehnologija sa zasipavanjem osigurava da ne dođe do remećenja vodonosnih formacija iznad samog ležista, koje je na dubini između 400 i 600 metara. Predviđeni su bazeni, lagune, vodosabirnici, koji su potpuno izolovani i folijama i glinenim slojevima. Sa tim vodama i vodama iz procesnog postrojenja se upravlja i predviđeno je postrojenje za prečišćavanje. To je zakonska obaveza projektanta da moraju da obezbede sigurnost u upravljanju procesima – kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Nikola Lilić, koji je radio na Studiji procene uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar.
Bogata prošlost i još bogatija sadašnjost
Iako je u javnosti stvorena slika da u Srbiji postoji inflacija rudnika, istina je potpuno drugačija. U Srbiji je u poslednjih 50 godina zapravo otvoren samo jedan novi rudnik – Čukaru Peki u Boru. Brojna druga mesta i nalazišta još uvek čekaju da budu otkrivena, dok neka otkrivena čekaju da budu iskorišćena.
Izvor: ALO
