Do kraja 2025. godine, strategija EU za kritične materijale suočava se sa značajnom asimetrijom. Potražnja za baterijama, mrežama, odbrambenim sistemima, poluprovodnicima i opremom za čistu energiju je dobro finansirana i politički osigurana. Kapacitet prerade se polako širi, ali istraživanje i ranu fazu rudarstva ostaju strukturno nedovoljno finansirani. To ostavlja Evropu zavisnom od sredstava iz SAD-a, Kine i Bliskog Istoka.
Rešenje leži u uspostavljanju posvećenog instrumenta EU koji će zatvoriti finansijski gap u oblasti istraživanja bez žrtvovanja principa održivog razvoja (ESG).
Zašto je Evropi potreban fond za istraživanje
Postojeći evropski kapitalni alati kao što su Evropska investiciona banka i nacionalne razvojne banke optimizovani su za bankabilne projekte. Oni su efikasni u finansiranju eksploatacije i prerade, gde su rezerve dokazane, dozvole na mestu i tokovi prihoda predvidivi. Istraživanje, međutim, definiše buduću ponudu. Rano ulaganje određuje strukture vlasništva, puteve obrade i geopolitičko usklađivanje. Ako Evropa uđe u projekte tek nakon što se dokaže izvodljivost, suočava se sa višim vrednostima ulaska i smanjenim strateškim uticajem.
Bez kapitala usmerenog na istraživanje iz EU, dugoročna zavisnost od spoljnog snabdevanja je neizbežna.
Osnovni principi dizajna: Prihvatanje rizika unutar granica
Glavna prepreka za kapital EU nije ideologija već upravljanje rizikom. Javne institucije ne mogu nositi čisti geološki rizik na svojim bilansima. Rešenje je pan-evropski fond za istraživanje i strateške minerale koji će ograničiti rizik dok omogućava diversifikaciju portfolija.
Da bi efikasno uticao na lanac snabdevanja, fond bi trebao da cilja na 8-10 milijardi evra. Iako manji od ukupnog izlaganja Kine, ovo je dovoljno da se strateški pokrene desetine projekata.
Veličina fonda, struktura kapitala i doprinosi
Struktura kapitala uključuje nekoliko slojeva: prvi sloj gubitaka (20-25%) od 1.6-2.5 milijardi evra iz institucija EU; osnovni ekvivalent (40-45%) od 3.5-4.5 milijardi evra od dugoročnih evropskih institucionalnih investitora; te strateški ko-investicioni sloj (30-35%) od 2.5-3.5 milijardi evra za partnere van EU.
Mandat i prihvatljivi materijali
Fond bi trebao ostati strateški ali diverzifikovan u pogledu materijala koji uključuje litijum, grafit (prirodni i sintetički), retke zemne elemente, nikl, kobalt, mangan i bakar.
Isključenja uključuju termalnu ugalj, uranijum i zlato osim ako nisu vezani za kritične industrijske lance snabdevanja.
Taktička veličina ulaganja i strategija izlaska
Fond će podržavati projekte kroz ulaganja u ranoj fazi od 10 do 30 miliona evra po projektu te kasnijih faza do 75 miliona evra.
Sva ulaganja obuhvataju prava ulaska, klauzule o vlasništvu podataka te opcione ugovore o budućem otkupu u Evropi.
Upravljanje i ESG bez paralize
Disciplina ESG je obavezna ali mora izbeći paralizu istraživanja. Osnovni zahtevi uključuju prikupljanje podataka o životnoj sredini i angažovanje zajednice od prvog dana.
Očekivani ishodi i uticaj portfolija
S budžetom od 8-10 milijardi evra fond bi mogao podržati između 120-150 projekata tokom deset godina sa konverzionom stopom od 10-15% prema bankabilnom razvoju.
Kao rezultat toga, Evropa može postati selektivni investitor u uzvodnim aktivnostima kako bi smanjila zavisnost od stranih izvora sirovina.
Strategijske posledice neaktivnosti
Ako ovaj instrument ne bude uspostavljen, Evropa će ostati zavisna od stranih sredstava koja oblikuju njene kapacitete prerade. Ovo može dovesti do situacije gde će industrijski kupci biti reaktivni umesto proaktivni prema sopstvenim potrebama snabdevanja.
