Međunarodna energetska agencija (IEA) upozorila je da bi pad cena ključnih metala mogao prikriti rastuće napetosti u globalnim lancima snabdevanja kritičnim mineralima i metalima neophodnim za energetsku tranziciju. U drugom godišnjem izveštaju o tim sirovinama agencija navodi da tržišni signali postaju dvosmisleni kada se cene smanjuju, a istovremeno se pojavljuju strukturne razlike između ponude i potražnje. IEA procenjuje da je ukupno potrebna investiciona potrošnja od 800 milijardi američkih dolara do 2040. godine kako bi se ispunio cilj ograničenja rasta temperature na 1,5 stepeni do kraja veka u okviru Pariškog sporazuma.
U izveštaju se ističe da je prošlogodišnji pad cena litijuma za 75% i smanjenje cena kobalta, nikla i grafita za raspon od 30% do 45% doprinelo prosečnom smanjenju cena baterija za 14%. Međutim, takva korekcija cena, prema oceni IEA, povećava rizik da ulaganja u rudarstvo budu znatno niža nego u prethodnim ciklusima. To je relevantno za industrije koje zavise od stabilnog obima proizvodnje metala za elektrifikaciju i obnovljive izvore energije.
Agencija posebno izdvojila dva metala s najvećim rizikom: litijum i bakar. Razlog je “značajan jaz” između očekivanja proizvodnje i potrošnje, pri čemu potražnja raste u više segmenata energetske tranzicije. IEA navodi da je u 2023. prodaja električnih vozila porasla za 35%, dok su instalacije solarnih panela i energije iz vetra porasle za 75%.
Rast potražnje nije ograničen samo na baterije, već se širi i na tehnologije povezane sa dekarbonizacijom teške industrije i transporta. Uređaji za elektrolizu koji proizvode “zeleni” vodonik zahtevaju metale poput nikla, platine i cirkonijuma. Prema podacima iz izveštaja, instalacije takvih uređaja porasle su za 360% u 2023. godini, što dodatno pojačava pritisak na dostupnost materijala.
IEA istovremeno naglašava potrebu diverzifikacije izvora snabdevanja kako bi se umanjio uticaj koncentracije proizvodnje, posebno u kontekstu dominacije Kine. U izveštaju se navodi da je Kina ključna u proizvodnji dve komponente za baterije za automobile: anoda, gde 98% dolazi iz te zemlje, i katoda, gde 90% takođe potiče iz Kine. Ovakva struktura lanca vrednosti povećava osetljivost na poremećaje koji mogu nastati usled trgovinskih ili industrijskih tenzija.
Prema navodima IEA, više od polovine procesa proizvodnje litijuma i kobalta odvija se u Kini. Agencija dodaje da ta zemlja dominira čitavim lancem proizvodnje grafita koji se koristi u proizvodnji baterija, kao i u nuklearnoj industriji. U praksi, to znači da promene u regulativi, logistici ili industrijskoj politici jedne jurisdikcije mogu imati disproporcionalan efekat na regionalnu i globalnu dostupnost sirovina.
Upozorenje IEA dolazi u trenutku kada tržište kritičnih metala prolazi kroz fazu korekcije cena, ali bez jasnog signala da će investicioni ciklusi pratiti rastuću potražnju. Agencija ukazuje da pad cena “maskira” rizik od napetosti oko snabdevanja, jer investitori mogu zaključiti da će troškovi biti niži bez obzira na strukturne razlike između ponude i tražnje. Za proizvođače opreme, prerađivače metala i industrije koje koriste te sirovine to se prevodi u potrebu pažljivog praćenja kapaciteta kroz vreme.
IEA-ina procena ukupnih investicionih potreba do 2040. godine stavlja fokus na tempo razvoja novih rudarskih projekata i širenje kapaciteta prerade. Kada cene padnu brže nego što se menja očekivani obim potražnje, projekti mogu postati finansijski manje atraktivni ili vremenski odloženi. U tom kontekstu, jaz između litijuma i bakra s najvećim rizikom dobija dodatnu težinu jer su to metali koji se koriste u više delova energetskog sistema.
Izveštaj takođe povezuje rast instalacija elektrolizatora sa potrebom za metalima poput nikla, platine i cirkonijuma, čime proširuje listu sirovina koje su pod pritiskom. Istovremeno, dominacija Kine u anodama i katodama stvara dodatni sloj ranjivosti za lance snabdevanja baterijskih materijala. IEA time ukazuje da upravljanje rizikom ne zavisi samo od rudarstva već i od industrijske prerade i komponenti koje određuju dostupnost krajnjih proizvoda.
Kako bi se ispunili ciljevi klimatske politike uz stabilno snabdevanje sirovinama, IEA tretira napetosti oko globalne ponude kao faktor koji može uticati na tempo energetske tranzicije. Upozorenje o “tensions” nadovezuje se na podatke o padu cena i rastu potražnje kroz elektrifikaciju vozila i širenje obnovljivih izvora energije. U narednom periodu ključno će biti usklađivanje investicionih tokova sa realnim projekcijama potrošnje metala koji nose najveći teret rizika.
