Ministri ekonomije Francuske, Italije i Nemačke okupili su se u Meudonu, nedaleko od Pariza, kako bi uskladili pristupe jačanju konkurentnosti Evrope i strateške autonomije. Sastanak je okupio Bruna Le Mairea, Adolfa Ursa i Roberta Habecka, uz fokus na rast koji treba da se oslanja na zelene i digitalne tehnologije. U središtu razgovora bile su teme poput obnovljivih izvora energije, veštačke inteligencije i poluprovodnika.
Razmatranja su bila usmerena na stratešku agendu Saveta Evrope za narednih pet godina, do 2029. godine, pri čemu je kao važan kontekst istaknuto kako je pandemija COVID-19 uticala na privredne tokove i industrijske lance. Ministri su ocenili da Evropa mora da sustigne druge velike ekonomije kroz ciljanu industrijsku podršku. Poseban naglasak stavljen je na smanjenje birokratije i podsticanje ulaganja iz privatnog i javnog sektora.
Tokom razgovora pojavile su se razlike u pogledu zaštitnih mera i načina na koji bi industrijska politika trebalo da odgovori konkurenciji iz Kine i SAD. Bruno Le Maire je zagovarao pristup domaće podrške koji bi bio uporediv s praksama drugih zemalja. Robert Habeck i Adolfo Urso istakli su važnost fer tržišne utakmice i upozorili na rizik od davanja povlašćenog tretmana proizvodima označenim kao „Made in Europe“ u javnim nabavkama.
Ova razlika je relevantna za industrije povezane s lancima vrednosti, jer pravila javnih tendera mogu uticati na raspodelu ugovora i troškove usklađivanja. Ministri su time praktično otvorili pitanje kako uskladiti ciljeve industrijske politike sa pravilima tržišne konkurencije u okviru EU. U takvom okviru, način definisanja podrške postaje jednako važan kao sam obim finansijskih instrumenata.
U drugom delu razgovora razmatrana je potreba za pojačanom saradnjom u obezbeđivanju sirovina ključnih za tehnologije koje se oslanjaju na energetsku tranziciju i digitalizaciju. Naglašeno je da koordinisano planiranje nabavki može smanjiti rizike u snabdevanju materijalima koji su potrebni za proizvodne procese širom EU. Razgovarano je i o reciklaži i konceptu kružne ekonomije kao elementima koji doprinose stabilnijem tokovima sirovina.
Ministri su pomenuli i prekogranična ulaganja kao mehanizam za ubrzavanje kapaciteta u lancima vrednosti. Takva saradnja može biti posebno značajna kada se posmatraju faze od prerade do finalne proizvodnje komponenata za obnovljive izvore energije, elektroniku i poluprovodnike. Udeo domaćih resursa u ukupnom snabdevanju postaje ključan parametar za planiranje proizvodnje.
Najavljeno je da bi Zakon o kritičnim sirovinama, kao prvi zakonodavni akt te vrste u EU, trebalo da olakša ostvarivanje tih ciljeva. Očekuje se da će zakon doprineti promociji domaćeg rudarstva i smanjenju zavisnosti od uvoza kritičnih materijala. Time se otvara pitanje usklađivanja regulatornog okvira sa potrebama industrije koje proizlaze iz planova za rast do 2029. godine.
Za energetsku i industrijsku politiku regiona, diskusija o sirovinama direktno se vezuje za tempo implementacije tehnologija koje zahtevaju specifične materijale. Koordinisane nabavke, reciklaža i kružna ekonomija predstavljaju operativne poluge koje mogu uticati na dostupnost inputa kroz vreme. U kontekstu najavljenog zakonodavnog okvira EU, fokus na domaćim kapacitetima dodatno menja način na koji se procenjuju rizici snabdevanja.
Sastanak u Meudonu takođe je potvrdio da će politička koordinacija između tri najveće evropske ekonomije ostati važna tačka za industrijske strategije u narednom periodu. Le Maire, Urso i Habeck saglasili su se oko potrebe za zajedničkim pristupom jačanju konkurentnosti kroz zelene i digitalne tehnologije. Razlike u stavovima o zaštitnim merama ostaju ključan element koji će oblikovati rasprave o tome kako da se industrijska podrška sprovodi bez narušavanja fer tržišnih pravila.
