Evropska energetska tranzicija oslanja se na rastuću potražnju za kritičnim sirovinama koje su ključne za tehnologije poput električnih vozila, baterija i vetrogeneratora. Istovremeno, način na koji se sirovine vade i upravlja otpadom iz rudarskih aktivnosti ostaje jedan od glavnih izvora ekoloških rizika. U tom kontekstu, projekti koji uvode brže i preciznije praćenje lokacija dobijaju operativni značaj jer utiču na planiranje, kontrolu rizika i upravljanje životnim ciklusom nalazišta.
U okviru EU programa Horizon Europe pokrenut je projekat m4mining, sa ciljem da se primene napredne tehnologije daljinske detekcije (Earth Observation) radi unapređenja održivosti eksploatacije kritičnih sirovina. Projekat je usmeren na razvoj metoda zasnovanih na dronovima i satelitima, kako bi se omogućilo brzo mapiranje, analiza i vizualizacija podataka sa aktivnih i neaktivnih rudarskih lokacija. Fokus je na smanjenju količina otpada i poboljšanju sistema ekološkog upravljanja kroz bolju informisanost o stanju terena.
Nosilac projekta je NORCE, a naučna koordinacija dodeljena je Simonu Buckleyju, principal istraživaču u NORCE. Buckley ističe da je cilj da se procesi eksploatacije i upravljanja lokacijama učine efikasnijim i ekološki održivijim. Prema njegovim navodima, postoje osnovni tehnološki blokovi koji već pokrivaju deo potrebne infrastrukture, uz konzorcijum formiran oko hardvera, softvera i istraživanja održivog rudarstva.
Jedan od ključnih elemenata projekta odnosi se na težnju ka praćenju u realnom vremenu, uz naglasak da trenutno ne postoji rešenje koje daje rezultate u realnom vremenu. Buckley navodi da predstoje tehnički i naučni izazovi povezani sa hardverom i softverom, razvojem novih algoritama i potrebom da sistem bude bezbedan, brz i dovoljno robustan za rad u zahtevnim operativnim uslovima. U praksi, to znači da će m4mining pokušati da premosti razliku između prikupljanja podataka i njihove pravovremene upotrebe u odlučivanju na terenu.
Među partnerima projekta navodi se Norsk Elektro Optikk AS, čiji je principal istraživač Friederike Koerting istakao važnost prisustva ključnih partnera kroz celu „lančanu“ obradu podataka. Koerting naglašava da konzorcijum treba da pokrije kompletan tok od prikupljanja visokokvalitetnih hiperspektralnih snimaka sa dronova do analize i validacije u univerzitetskim i istraživačkim institucijama. Dodatno, planirano je poređenje tih skupova podataka sa satelitskim snimcima niže rezolucije sa lokacija širom sveta.
Operativna logika projekta polazi od činjenice da razvoj novih rudarskih lokacija tradicionalno zavisi od retkih geonaučnih podataka niske rezolucije. m4mining uvodi pristup koji kombinuje hardver i softver za dronove radi mapiranja u realnom vremenu u otvorenim kopovima, kao i dinamičko praćenje kvaliteta rude tokom procesa eksploatacije. U isto vreme, predviđena je procena rizika opasnosti na aktivnim rudnicima i na postrojenjima za jalovinu.
Otvoreni kopovi su tip eksploatacije gde se rudna tela vade pod vedrim nebom, što omogućava analizu putem satelita i dronova. Jalovina predstavlja neekonomsku frakciju nastalu nakon procesa eksploatacije koja može vremenom dovesti do ekoloških incidenata, uključujući proboje zaštitnih barijera i curenje toksičnih hemikalija u podzemne vode. U tom delu projekta naglasak je na integraciji dronske tehnologije, više tipova senzora i kamera, obrade podataka i metoda vizualizacije radi unapređenja održivosti rada rudnika i ekološkog upravljanja.
Buckley navodi da bi razvoj poboljšanih mapa i tehnika trebalo da omogući identifikaciju potencijalnih područja bogatih sirovinama, kao i prikupljanje podataka koji daju bolji pregled jalovine i otpada na lokacijama. Ako projekat postigne zacrtane ciljeve, rezultat bi bio značajan pomak u načinu na koji operateri koriste podatke za vrednovanje stanja lokacija. Takav pristup je posebno relevantan tamo gde su odluke o upravljanju otpadom vezane za pravovremeno prepoznavanje promena na terenu.
Primarna uloga NORCE u projektu usmerena je na dobijanje pouzdanijih i bržih rezultata kroz upotrebu dronova, automatizovanih sistema, vizualizacije i 3D modelovanja. Dronovi su zamišljeni da budu opremljeni naprednim senzorima i hiperspektralnim kamerama koje mogu leteti blizu površine rudnika i snimati strme zidove kamenoloma. Prikupljanje dronskih podataka u realnom vremenu trebalo bi da omogući stručnjacima usmeravanje operacija i donošenje efikasnijih odluka tokom rada.
Pored toga, sateliti treba da pokriju šire oblasti tokom dužih perioda, čime se omogućava analiza promena kroz vremenske serije. Podaci za takvu analizu već postoje kroz EU infrastrukturu Copernicus i druge satelitske misije, što projektu daje osnovu za integraciju dugoročnog konteksta sa detaljnim snimcima sa terena. Time se stvara osnova za poređenje stanja površine kroz vreme uz različite nivoe prostorne rezolucije.
Kao primeri studija slučaja navode se boksitni rudnik aluminijuma u Grčkoj, kao i lokacije jalovine bakar-zlato u Republici Kipar. Konzorcijum uključuje više rudnika i „legacy“ lokacija povezanih sa bakrom, zlatom i retkim zemnim elementima u Australiji. Ovi slučajevi pokrivaju različite tipove geologije i faze životnog ciklusa nalazišta, što utiče na način testiranja metoda mapiranja rizika opasnosti i upravljanja otpadom.
U završnom delu predstavljanja projekta naglašava se očekivanje da bi tehnologija mogla postati standardna praksa za operatere širom sveta kroz redovno ažuriranje informacija radi unapređenja upravljanja lokacijama i planiranja rada rudnika. Time se m4mining pozicionira kao inicijativa koja povezuje daljinsku detekciju sa praktičnim potrebama industrije: brže razumevanje stanja terena, preciznije praćenje promena i bolja kontrola faktora rizika povezanih sa jalovinom.
