Evropska automobilska industrija ulazi u period u kojem se ciljevi za električnu mobilnost sve teže usklađuju s dostupnošću ključnih sirovina za baterije. Analiza Transport & Environment (T&E), briselske kampanjske organizacije, ukazuje na rastući jaz između planiranih obima prodaje električnih vozila i ugovorenih količina litijuma, kobalta i nikla. U pozadini je i najava Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva da zabrane prodaju novih vozila na fosilna goriva do 2035.
U središtu procene je pitanje koliko su proizvođači automobila obezbedili pristup materijalima potrebnim za ostvarenje ciljeva do 2030. Prema T&E, evropski proizvođači su ugovorili samo 16% litijuma, kobalta i nikla neophodnih za postizanje planirane prodaje električnih vozila u tom roku. Poređenje pokazuje da su Tesla i BYD znatno ispred evropskih konkurenata po obezbeđenim količinama zeleno-tehnoloških resursa.
Metali koji dominiraju u hemiji baterija zahtevaju precizno kontrolisane kombinacije svojstava, što čini lanac snabdevanja strateški osetljivim. Litijum, kobalt i nikal se izdvajaju kao ključni elementi bez kojih nije moguće skalirati proizvodnju baterija za EV segment. Zbog toga se svako kašnjenje u obezbeđivanju sirovina direktno odražava na tempo industrijske tranzicije.
T&E dodatno navodi da su objavljeni sporazumi pokrivali tek 14% potrebnog litijuma, 17% nikla i 10% kobalta za dostizanje ciljeva do 2030. Razlika između ukupnih potreba i ugovorenih količina postaje važna kada se uzme u obzir da su rudarski projekti vremenski zahtevni. U praksi, manjak ugovora znači da se rizik prebacuje na kasnije faze nabavke ili na skuplje alternativne izvore.
U oceni proizvođača, Mercedes-Benz, BMW i Hyundai/Kia se izdvajaju kao kompanije koje najviše zaostaju u odnosu na konkurente. Istovremeno, Ford, Volkswagen i Stellantis su naveli planove za snabdevanje mineralima za baterije koji se približavaju pristupu koji imaju Tesla i BYD. Ovaj raspon pokazuje da strategije nisu uniformne među evropskim brendovima, niti su usklađene s istom dinamikom tržišta sirovina.
Iz perspektive lanca vrednosti, razlika u transparentnosti ugovora može uticati na to kako regulatorni i finansijski akteri procenjuju spremnost industrije. T&E napominje da neki proizvođači možda imaju neobjavljene dogovore s rudarskim ili prerađivačkim kompanijama, dok drugi pokušavaju da smanje ili eliminišu zavisnost od skupog kobalta i nikla. Takve mere mogu ublažiti troškovni pritisak, ali ne rešavaju problem ograničenog kapaciteta snabdevanja litijumom u kratkom roku.
Procena T&E se uklapa u prognoze Benchmark Mineral Intelligence o neskladu između potražnje i ponude u narednoj deceniji. Benchmark predviđa da će potražnja za ključnim materijalima značajno nadmašiti dostupne količine. U projekciji za litijum navodi se rast tražnje četiri puta do 2030. godine, uz očekivani manjak od 390.000 tona u odnosu na globalnu proizvodnju od 2,7 miliona tona.
Slični disbalansi se očekuju i za kobalt i nikal, što Benchmark opisuje kao „veliki raskorak sirovina“. Taj jaz bi mogao usporiti prelazak sa vozila na benzin i dizel ka električnim platformama, jer kapaciteti prerade i rudarske proizvodnje ne mogu brzo da prate skok potražnje. Za evropske proizvođače to je posebno relevantno jer su rokovi vezani za regulatorne ciljeve relativno blizu.
Caspar Rawles iz Benchmark-a naglašava da je litijum verovatno ograničavajući faktor čak i u srednjem, a potencijalno i u dužem roku za brzinu skaliranja industrije baterija. Razlog leži u vremenskom horizontu velikih rudarskih projekata, koji tipično zahteva pet do sedam godina pre početka proizvodnje. Zbog toga odluke o investicijama u ranijoj fazi postaju ključne ako se želi povećanje ponude do 2030.
Julia Poliscanova iz T&E ukazuje na „jasan raskorak“ između ciljeva proizvođača automobila za EV i njihovih strategija za kritične minerale. Ona navodi da su Tesla i BYD znatno ispred većine evropskih igrača po pitanju obezbeđivanja baterijskih metala, dok evropski proizvođači tek sada ubrzavaju napore. U isto vreme, Poliscanova ističe da su evropski proizvođači ranije adresirali pitanja lanca snabdevanja u odnosu na kineske i američke konkurente, posebno kada je reč o etičkom i ekološki održivom poreklu minerala.
Za industriju u regionu to znači da će raspodela ugovorenih količina litijuma, nikla i kobalta biti determinanta operativne sposobnosti proizvodnje baterija. Kako se rokovi približavaju zabrani prodaje novih fosilnih vozila do 2035, razlike između objavljenih planova snabdevanja postaju sve vidljivije kroz metrike pokrivenosti potreba do 2030. U takvom okruženju procena spremnosti lanaca snabdevanja dobija dodatnu težinu za procese planiranja kapaciteta i upravljanje rizicima nabavke.
