U kontekstu pregovora Srbije o pristupanju Evropskoj uniji, pitanje ko i na koji način utiče na regulatorni okvir postalo je vidljivije kroz aktivnosti zabeležene u evropskom registru lobista. Posebno je u fokusu kompanija Rio Tinto i njena povezanost sa temama koje se preklapaju s politikama EU o kritičnim sirovinama, baterijama i industrijskim lancima vrednosti. U istom periodu, projekat Jadar ostao je operativno neizvestan, uz višegodišnje sporove između kompanije i države.
Tokom jeseni prethodne godine, javnost je skrenuta pažnja na aktivnosti u okolini Loznice povezane s pokušajem rušenja objekata u vlasništvu Rio Tinta. U tom procesu, objekti su opisani kao „tradicionalna arhitektura“, uz najavu da će se prikupljeni predmeti razvrstati i čuvati za dalja naučna istraživanja, kao i potencijalne muzejske izložbe. Ovaj događaj je istovremeno otvorio pitanje obima zastoja u rudarskim aktivnostima, budući da odsustvo rada rudnika utiče na tempo realizacije projekta.
Prema podacima koji su dospeli u javnost, Rio Tinto je još od novembra 2020. prijavljivao Evropskoj uniji da su među prioritetima njegovih lobističkih aktivnosti uključeni i interesi vezani za pristupanje Srbije EU. U javnom nastupu na RTS-u, profesor Ratko Ristić izneo je informacije o tome, nakon čega je predstavnica Rio Save Marijana Babić reagovala tvrdnjom da kompanija koja posluje globalno ne može „selektivno“ lobirati za bilo koju zemlju da se pridruži EU. Pojedinačni iskazi predstavnika kompanije nisu doveli do razjašnjenja usklađenosti tih aktivnosti sa državnim interesima.
U evropskom registru lobista navodi se da je Rio Tinto angažovao konsultantsku firmu FIPRA International SRL u 2022. i 2023.. Aktivnosti su prijavljene kroz četiri tematska područja: Evropski zeleni dogovor, politike vezane za baterije, Uredbu o kritičnim sirovinama, kao i ponovo pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Iako se iz dostupnih evidencija sastanaka ne vide direktni susreti koji bi se mogli vezati isključivo za proces proširenja EU, angažman se tumači kroz širi regulatorni kontekst koji obuhvata industrijske lance i snabdevanje.
Pitanje usklađenosti prijavljenih interesa dodatno je naglašeno tvrdnjama da bi bilo teško objasniti kako bi pristupanje Srbije EU moglo biti povezano s interesima jedne privatne kompanije. Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić ocenio je da je takva aktivnost „nespojiva“ s logikom profita kao primarnog cilja privatnog subjekta. On je takođe naveo da bi eventualni dogovor sa Vladom Srbije zahtevao jasnu potvrdu i obrazloženje, dok bez toga ostaje otvoreno pitanje transparentnosti prema javnosti.
Pre formiranja nove vlade, organizacija koja se bavila analizom ovih pitanja uputila je Ministarstvu za evropske integracije upite o tome da li su nadležni upoznati sa aktivnostima Rio Tinta i da li postoji saglasnost države. U istim pitanjima traženo je i objašnjenje mehanizama zaštite države ukoliko bi zastupanje interesa Srbije bilo neadekvatno ili sprovedeno bez odgovarajuće koordinacije. Odgovori nisu dostavljeni u medijski dostupnom formatu, a kasnije su upiti prosleđeni i Kancelariji premijera bez rezultata.
U registru lobista pojavljuje se mogućnost da postoji sporazum između Srbije i Rio Tinta kojim bi se podržavale aktivnosti vezane za pristupanje EU. U tom slučaju, kompanija bi mogla biti suočena s pitanjem poštovanja kodeksa ponašanja koji važi za registrovane lobiste, posebno u delu obaveze navođenja klijenata i interesa koje zastupaju. Alternativna interpretacija koja se pominje u javnosti jeste da Rio Tinto pristupanje Srbije EU vidi kao sopstveni poslovni interes zbog šireg regulatornog okvira koji utiče na investicionu sigurnost.
Dodatni element analize odnosi se na to da su informacije o interesu „pristupanje Srbije EU“ ažurirane više puta nakon početne registracije iz 2020.. Navodi se da su podaci dopunjavani još četiri puta, pri čemu je poslednje ažuriranje evidentirano u februaru. U javnoj raspravi pojavila se teza da greška takvog tipa ne bi bila verovatna kada se ponavlja kroz više ciklusa ažuriranja evidencije.
Kada je reč o operativnoj dimenziji odnosa kompanije i države, projekat Jadar ostao je tačka regulatorne nestabilnosti. U javnosti se navodi da su pravne procedure koje prate projekat bile obustavljene gotovo u celini, dok je EU istovremeno pojačavala zahteve za transparentnošću u vezi sa litijumskim eksploatacijama u Srbiji. Evropski parlament je 2022. tražio veću transparentnost projekta Jadar, a u izveštaju Evropske komisije za 2023. kritikovan je nedostatak daljih koraka po građanskoj inicijativi sa 38.000 potpisa kojom se tražila zabrana eksploatacije litijuma.
Nakon tih ocena, u razgovoru o napretku procesa Šefčović je naveo da postoje pozitivna kretanja i da se određena pravna pitanja trenutno razmatraju između kompanije i Vlade. Takav opis implicira nastavak pregovora ili pravnih usaglašavanja koja mogu uticati na tempo rešavanja sporova između Rio Save i države. Paralelno s tim, administrativni sudovi ostaju ključni kanal kroz koji se mogu okončati višestruki postupci povezani s projektom.
S druge strane, organizacija March on Drina navela je poteškoće pri pribavljanju dokumentacije o sastancima između Rio Tinta ili njegovih lobističkih struktura i Evropske komisije. Prema njihovim navodima, poslato je više upita u vezi s preko 20 sastanaka, pri čemu su dobijeni opsežni dopisi o organizaciji termina koji nisu sadržavali relevantne zapisnike vezane za Srbiju. Dodatno se tvrdi da postoje delovi zapisnika koji su uređivani tako da uklanjaju pojedine informacije.
Navedeno je i da je deset od dvadeset traženih sastanaka bilo sa potpredsednikom Evropske komisije zaduženim za Evropski zeleni dogovor Marošem Šefčovićem. U tom segmentu posebno su istaknute poteškoće oko dokumentovanja njegovih susreta, kao i kašnjenje objavljivanja određenih materijala povezanih s namerama saradnje. U javnosti se pominje da tekst pisma o namerama potpisanog u septembru između Šefčovića i Ivice Dačića nije odmah objavljen, već su ga aktivisti dobili tek u martu.
Pismo o namerama predstavljeno je kao okvir saradnje u oblasti kritičnih sirovina i celokupnog lanca vrednosti do električnih vozila. U istoj interpretaciji navodi se da je najavljena strateška partnerstva stavljena u kontekst ubrzanog pristupanja EU. Za tržišne aktere ovaj detalj ima značaj jer povezuje politički proces proširenja sa industrijskim planiranjem koje utiče na regulaciju nabavki sirovina.
Kada se posmatra ukupna slika registriranih aktivnosti, ostaje otvoreno pitanje kako će nadležni organi odgovoriti na zahtev za potpunijom transparentnošću veza između privatnih lobističkih aktivnosti i državnih ciljeva tokom pregovora o članstvu. Istovremeno, regulatorne odluke EU o kritičnim sirovinama i baterijama nastavljaju da oblikuju okvir za projekte poput Jadra, gde pravna situacija zavisi od ishoda pregovora između kompanije i Vlade te od sudskih postupaka. U takvom režimu odlučivanja, preciznost evidencija o sastancima i interesima postaje faktor koji utiče na procenu rizika za sve učesnike duž lanca vrednosti.
