Litijum ima ključnu poziciju među 34 kritične sirovine koje je EU navela u Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA). Kako EU nastoji da se distancira od fosilnih goriva i prihvati čistu energiju, litijum se pojavljuje kao kamen temeljac ove tranzicije.
Nedavno usvajanje CRMA od strane Saveta EU postavlja ambiciozne ciljeve za evropsku industriju, sa ciljem da se postigne 10% ekstrakcije, 40% prerade i 15% reciklaže ključnih minerala do 2030. Prema ovom zakonu, litijum je identifikovan kao jedan od esencijalnih materijala ključnih za omogućavanje zelene tranzicije.
Zašto litijum?
Značaj litijuma proizilazi iz njegove integralne uloge u proizvodnji baterija potrebnih za električna vozila i sisteme za skladištenje energije. S obzirom da je EU posvećena smanjenju emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine, potražnja za litijumom raste.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, predviđa se da će se globalna potražnja za litijumom povećati 42 puta do 2040. godine u odnosu na prošlu godinu. Ovaj porast je prvenstveno vođen sve većom potražnjom za električnim vozilima i drugim tehnologijama čiste energije.
Izuzetno lagan mineral, litijum igra ključnu ulogu u skladištenju energije. Ovo omogućava efikasno korišćenje čiste energije u stacionarnim i mobilnim aplikacijama.
Proces rudarenja i raspoloživi resursi
Litijum se može ekstrahovati iz tvrdih stena ili tečnih slanih rastvora. Dok geotermalne litijumske slane vode i salari koji se nalaze u regionima kao što su Čile, Argentina i Bolivija dominiraju trenutnim tržištem, Evropa se prvenstveno fokusira na ležišta tvrdih stena za ekstrakciju litijuma.
Trenutno se EU u velikoj meri oslanja na uvoz prerađenog litijuma, pri čemu se 81% ekstrahovanog litijuma i 100% prerađenog litijuma dobija izvan EU. Međutim, Evropa se može pohvaliti značajnim nalazištima litijuma, sa 27 identifikovanih lokacija u različitim zemljama, uključujući Češku, Finsku, Nemačku, Portugaliju i Srbiju.
Izazovi i inicijative EU
Uprkos naporima EU da ubrza izdavanje dozvola za ekstrakciju i preradu kroz CRMA, projekti litijuma u Evropi suočavaju se sa izazovima kao što su birokratija, društveno prihvatanje i zabrinutost za životnu sredinu. Dok su u toku inicijative za rešavanje problema potrošnje vode i lokalnog protivljenja, ostaju neizvesnosti u pogledu izvodljivosti ovih projekata i potencijalnih otkrića u alternativnim tehnologijama baterija.
Da bi obezbedila snabdevanje litijumom, EU je uspostavila trgovinska partnerstva sa zemljama koje poseduju proizvodnju ili rezerve litijuma, uključujući Argentinu, Kanadu, Čile i Grenland. Pored toga, transatlantska saradnja sa SAD ima za cilj diversifikaciju globalnih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima, obezbeđujući održivo i sigurno snabdevanje litijumom za evropsku tranziciju čiste energije.
Izvor: miningwatch.news
