Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoKritične sirovine: Da li je Evropa spremna da krene u povratak u...

Kritične sirovine: Da li je Evropa spremna da krene u povratak u budućnost?

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Budućnost će biti osnažena metalima, ali ograđena gvozdenom zavesom. Metali i kritični minerali kao što je litijum, kobalt i nikl su ključni za zelenu tranziciju, koriste se za sve, od električnih vozila do vetroturbina.

Tržište se udvostručilo u poslednjih pet godina, i prema najnovijim podacima IEA procene, dostići će 320 milijardi dolara u 2022. godini, a predviđeno je da će se najmanje udvostručiti do 2040. godine. Povećana je i potražnja za EV i skladištenje baterija, takođe i proizvodnja električne energije sa niskim emisijama i električne mreže.

Konkurencija za kritične sirovine i njihova koncentracija među malim brojem zemalja mogla bi da stvori geopolitičke rizike, uključujući potencijalnu kartelizaciju.

Supported by

Od OPEC-a do OMEC-a?

Kina dominira na polju kritičnih sirovina i kontroliše skoro sve teške retke zemljane elemenate, 91% magnezijuma i 76% silicijuma zalihe metala širom sveta. Slično, demokratska Republika Kongo zauzima više od 60% globalnog tržišta kobalta, dok Južna Afrika ima udeo od 71% za platinu i Rusija zauzima 40% paladijuma. Trebaju li ove zemlje bogate mineralima odlučuju o formiranju Organizacije zemalja izvoznica metala, tako bi mogli bi da manipulišu cenama, i doveli bi do poremećaja snabdevanja i dodatno bi ograničili međunarodnu trgovinu, predstavljajući rizik za zemlje koje su veoma zavisne od uvoza uključujući EU, Japan i Južnu Koreju.

Koncentracija proizvodnje oko vodećih firmi u lancu snabdevanja, u kojima je Evropa manje prisutna u poređenju sa SAD ili Kinom.

U ovom kontekstu, mogu li kritične sirovine Evrope delovati tako da zatvore postojeći jaz?

Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja kritičnim sirovina i diverzifikacija uvoznih zavisnosti je presudna za Evropu. Zakon o CRM-u predlaže cilj od 10% za nabavku iz EU, ali nalazimo da je 7 od 18 navedenih materijala ne ispunjavaju uslove u rudarskoj pozornici (antimon, borat, mangan, prirodni grafit, retkozemni elementi, tantal I titan). Za sve od ovih, EU27 veoma zavisi od izvora trećih zemalja (više od 94%). Štaviše, 21 od 24 materijala ne ispunjavaju uslov da najmanje 40% godišnje potrošnje EU27 mora da potiče iz EU prečišćavanja. Udeo izvora iz trećih zemalja iz asortimana EU od 61% za aluminijum do 100% za barit, berilijum ili niobijum. Zakon o CRM-u takođe ima za cilj da zadovolji najmanje 15% godišnje potrošnje putem reciklaže. Međutim, iz 16 strateških sirovina, samo četiri ispunjavaju cilj. Pola od preostalih 12 neće moći da ispuni cilj pošto se konzumiraju ili postju industrija procesa, ili jednostavno ne postoje značajne količine otpada koje su dostupne za brzorastuću potražnju, kao što je slučaj za litijum.

Da bi se povećala nezavisnost, EU treba da podrži trgovinsku politiku i diversifikaciju globalnih lanaca snabdevanja kroz strateška partnerstva sa zemljama  bogatim resursima.

Oni bi trebalo da napreduju i da se fokusiraju na održive prakse ekstrakcije,  postajući lideri industrije za povećanje reciklaže.

Budućnost koju pokreću metali je ograđena gvozdenom zavesom

Zabrinutost EU u vezi sa datumom isporuke sirovina, ako se vratimo nazad na drugu akciju Saveta Programa za životnu sredinu iz 1977, naglašava se zavisnost od uvoza. Dve decenije kasnije, Evropska komisija je uvela Inicijativu za sirovine, koja predstavlja integrisanu strategiju za poboljšani pristup sirovinama i uspostavljenu listu kritičnih sirovina (CRM) na osnovu njihovih ekonomskih važnosti i rizika snabdevanja i nedostataka zamena. Dok su naknadne strategije EU naglasile potrebu za sigurnim pristupom sirovinama, nedavni poremećaji u lancu snabdevanja zbog Covid-19 i rata u Ukrajini su se intenzivirali izazov.

Metali, uključujući kritične minerale, igraju ključnu ulogu u tekućoj energetskoj tranziciji zbog njihovih jedinstvenih svojstava i njihovog značaja u brojnim tehnologijama čiste energije.

Litijum, nikl i kobalt su neophodne komponente litijum-jonskih baterija koje su široko rasprostranjene koje se koriste u električnim vozilima (EV) i sistemima za skladištenje energije. Iako postoje nove tehnologije koje pokušavaju da smanje ili u potpunosti ukinu upotrebu litijuma, ostaje nam podsetnik da se svet kreće ka više obnovljivih izvora i potražnji za granama sistema za skladištenje energije. Da ne spominjem činjenicu da globalna potražnja za električnim vozilima naglo raste jer sve više zemalja ima za cilj da smanje gasove emisije staklene bašte. Elementi retkih zemalja kao što su neodimijum i disprozijum, ključne komponente vetroturbina i električnih vozila, su još jedan skup veoma traženih metala. Zahvaljujući odličnoj provodljivosti, bakar je takođe široko rasprostranjen i koristi se u električnim aplikacijama, iako je kategorisan kao strateški, nije kritičan, s obzirom na njegovu ključnu ulogu u električnim vozilima, vetroturbinama i solarnim fotonaponskim panelima.

Konačno, srebro i metali platinske grupe (PGM) su takođe kritični u fotonaponskim solarnim ćelijama i gorivnim ćelijama.

Tržište kritičnih minerala se udvostručilo u odnosu na poslednjih pet godina, dostigavši 320 milijardi dolara u 2022. godini, prema najnovijim procenama IEA. Investicije u sektoru su skočile za +30% u 2022., nakon povećanja od +20% u 2021. I EU nije sama u prepoznavanju strateške vrednosti CRM-ova: U stvari, Kanada, SAD i UK su uspostavile njihove odgovarajuće liste CRM-ova u 2021. i 2022. godini. Ovo naglašava rizik od potencijalnih tenzija između velikih naprednih ekonomija. Zaista, od 32 minerala koje SAD i EU smatraju kritičnim, 21 se smatra kritično od strane oba regiona. Konkurencija za ove minerale može poremetiti geopolitiku i saveze.

Navedeni scenariji politike (STEPS) baziran je na postojećim i razvojnim vladinim politikama širom sveta. Scenario najavljenih obećanja (APS)  pretpostavljanje svih ciljeva energije i emisije, uključujući net-zero obaveze, biće postignuto tačno i upotpunosti, čak i bez trenutne političke podrške. Net Zero Emisije do 2050. (NZE) scenario predstavlja mapu puta kako da energetski sektor postigne neto nultu emisiju CO2 do 2050. godine. Sva tri scenarija predviđaju brz porast potražnje za kritičnim mineralima koji se koriste u tehnologiji čiste energije. Do 2040. potražnja se udvostručuje u STEPS scenariju, dok se u APS scenariju povećava za 3,4 puta i za 4,4 puta u scenariju NZE. Ovo povećanje je primarno jer ga pokreću EV i skladište baterija, ali takođe i proizvodnja električne energije sa niskim emisijama i električne mreže značajno doprinose. U Pariskom sporazumu usklađenom NZ 2050 scenariju, udeo potražnje od tehnologija čiste energije značajno raste u sledećoj deceniji, dostižući 50% za bakar i retkozemne elemenate, oko 60% nikla i kobalta i oko 90% za litijum. Do 2040. godine ukupna globalna upotreba ovih minerala, uključujući upotrebu u vezi sa čistim tehnologijama, očekuje se da će potražnja porasti za +60% za bakar, između +100%-200% za neodimijum, nikl i kobalt i za +900% za litijum.

Gledajući unapred, svi planirani projekti kritičnih minerala do 2030. potencijalno bi se mogli sastati sa raznim vladama klimatske zaloge. Za razliku od tržišta tradicionalne nafte i gasa, kritični minerali doživljavaju povećana istraživanja investicija, sa zapaženim rastom od +20% u 2022. godini, gde litijum ima vođstvo. Proizvodnja električnih vozila podstiče proizvođače da strateški ulažu u sektor sirovina kako bi se obezbedile potrebne zalihe. Proizvođači EV baterija su usvojili sličan pristup. Još jedan pozitivan trend je uvođenje reciklaže, posebno baterija, uz značajno planiranje i razvoj kapaciteta koji se uglavnom dešavaju u Kini, Evropi i SAD. Ovo je ključno i za zadovoljavanje potražnje za materijalom i za ublažavanje posledica uticaja na životnu sredinu.

Ipak, postoji rizik od kašnjenja i drugih prepreka za više inicijativa do 2030. godine sa ciljem ograničavanja globalnog zagrevanje na 1,5°C. Ostaje zabrinutost oko diverzifikacije ponude.

Ustvari, tržišni udeo tri najveća proizvođača minerala, posebno sektora nikla i kobalta, je ostao konstantan ili se povećao u poslednje tri godine.

Istovremeno, kritično-mineralna proizvodnja je videla neujednačen napredak u zaštiti životne sredine, društvene prakse i prakse upravljanja (ESG). Iako su značajna poboljšanja napravljena u ulaganjima u zajednicu, u poštene uslove rada i sprečavanje prinudnih i dečijih radova, ravnoteže polova, izazovi i dalje postoje sa visokim emisijama gasova staklene bašte i značajnim porastom upotrebe vode.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Strickland Metals preuzima srpski projekat zlata Rogozna

Strickland Metals Ltd je najavio svoj naredni projekat Rogozna , što predstavlja značajan korak za jačanje pozicije u globalnom rudarskom okruženju. Smešten u okviru Tetijanskog metalogenog pojasa u Srbiji, projekat ima veliki potencijal da postane jedno od najvećih svetskih...

Ministarstvo rudarstva Srbije odbilo zahtev kompanije Ziđin za produženje licence za upravljanja otpadom

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije odbilo je zahtev kineske kompanije Ziđin Mining za produženje dozvole za rukovanje rudarskim otpadom. Licenca za upravljanje rudarskim otpadom je istekla 31. decembra 2022. godine, a ministarstvo je odbilo zahtev za produženje u novembru...

Predsednik Eurometauk-a poziva na hitnu primenu EU Zakona o kritičnim sirovinama

Evangelos Mitilineos, predsednik Eurometauk-a, smatra da je neophodna hitna primena Zakona o kritičnim sirovinama kako bi se osigurala sposobnost Evrope da uspešno upravlja energetskom i digitalnom tranzicijom. Mitilineos naglašava potrebu za brzim delovanjem kako bi se ispunili ambiciozni ciljevi,...
error: Content is protected !!