Veliki broj žalbi protiv projekata rudnika u Srbiji je motivisalo telo Saveta Evrope da se temeljnije uputi u probleme ekstraktivističke strategije domaćih vlasti.
Organizacija Earth Thrive je od Komiteta Bernske konvencije dobila odgovor o stanju nekoliko procesa koje je Konvencija Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa pokrenula zbog rizika od rudarskih projekata u Srbiji. Earth Thrive je 2021. u saradnji sa nekoliko domaćih i stranih udruženja i pojedinaca pokrenula žalbe zbog rizika od projekta rudnika litijuma u Jadru, kao i rudnika bakra i cinka Podvirovi u Bosilegradu i rudnika zlata Potaj Čuka -Tisnica na Homolju.
„Obzirom na veliki broj sličnih Žalbi protiv projekata rudnika u Srbiji, Biro je odlučio da će na sledećem sastanku razmotriti da li bi Bernska konvencija mogla da organizuje naručivanje pravne studije ili konferencije/radionice o ovom pitanju u Srbiji – i zatražili su naše mišljenje o ovoj mogućoj inicijativi“, navode iz Earth Thrivea.
Brojne konvencije štite prirodu istočne Srbije
„Rudnik Podvirovi je po preporuci inspektora Ministarstva rudarstva i energetike iz jula 2021, i posle odbijene žalbe preduzeća, dobio konačnu odluku o zabrani rada decembra 2021. Preduzeće ipak nije pokazalo ozbiljnu nameru da zaustavi svoje operacije i prisustvo”, navele su u saopštenju iz 2022. ekološke organizacije koje su se obratile međunarodnoj instanci da bi obezbedile trajnu zaštitu raznovrsne flore i faune i divljih staništa u Krajištu u jugoistočnoj Srbiji.
Lokalno stanovništvo tvrdi da veće kiše spiraju otrovni materijal iz Podvirova i nose ga u Karamaničku reku, kako prenosi N1. To pokazuju i analize Instituta za hemiju iz Beograda. Lokalna samouprava se, međutim, poziva na to da imaju uredne analize novosadskog Zavoda za javno zdravlje, dok uprava rudnika na to da se u njemu vrši samo ono što je dozvoljeno – iskopavanja i istraživanja, a prerada (na koju se odnosi zabrana) ne. Sukob oko rudnika je na leto 2022. eskalirao do bacanja kamenica na aktiviste i novinarsku ekipu. Predsednik opštine Bosilegrad je, podsetimo, već 20 godina Vladimir Zaharijev.
Žalbe na otvaranje rudnika u Bosilegradu i na Homolju podneli su udruženje Earth Thrive(ET) iz V.Britanije/Srbije u partnerstvu i saradnji sa lokalnim ekološkim organizacijama Eko Krajište iz Bosilegrada, Balkanka iz Bugarske i Mlavska Vojska i Čuvari Homolja iz Homolja, (ET) Earth Law Center (SAD), King’s College Pravna Klinika za Ljudska Prava na Zdravu Prirodu iz Londona i barister (sudski advokat) renomirane londonske baristerske komore.
Potpisnici žalbe podsećaju na to da, pored Bernske konvencije, prirodu regiona istočne Srbije u kom se planiraju brojne rudarske aktivnosti štite i Direktiva o staništima EU (Habitat), Konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja (CMS – Bonska), Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune (CITES), Direktiva o očuvanju divljih ptica, Sporazum o očuvanju populacija slepih miševa u Evropi EUROBATS, Pravilnik Republike Srbije o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva i drugi dokumenti.
Kakav je status dozvola za istraživanja u Homolju?
Uprkos svemu tome, na Homolju ne jenjava „zlatna groznica“. Aktivisti konstatuju da je štetu životnoj sredini već nanelo oko 1500 istražnih bušotina, koliko procenjuju da ih ima, a strahuje se od moguće prerade zlata u budućem rudniku Potaj Čuka – Tisnica luženjem cijanidom, odnosno prskanjem rude cijanidom na otvorenom. Posledice bi, kažu hemičari, trajale milenijumima.
Iz Earth Thrivea komentarišu da je Biro primio Izveštaj ove organizacije u vezi sa Žalbom protiv rudnika u Homolju (2022/6) u kom su Birou postavljena pitanja o zakonitosti dozvola za tekuća intenzivna istraživanja koja se odvijaju na Čoka Rakiti, kao i o, kako se navodi, sistematskom nedostatku učešća javnosti u procesima.
„Iako će ovaj slučaj prvi put biti zvanično razmatran na sledećem sastanku Biroa na proleće 2024, Biro se pozvao na svoje prethodne Odluke o ovom slučaju i zatražio od nadležnih da odgovore na ove navode u svom predstojećem izveštaju“, kažu iz Earth Thrivea.
Kao što smo ranije pisali, Republika Srbija je potpisnica Konvencije Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. Stalni odbor Bernske konvencije je za borce za životnu sredinu nešto slično Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu: međunarodna instanca kojoj mogu da se obrate kada se domaće institucije ogluše o njihove apele, ili nakon što se, kao što to često biva, ispostavi da su domaće institucije zadužene za čuvanje prirode, od Agencije za zaštitu životne sredine do nadležnog ministarstva, nemoćne pred političkim i finansijskim akterima i institucijama. Slanje žalbe sekretarijatu Bernske konvencije često je jedan od poslednjih pravnih koraka koje aktivisti za zaštitu životne sredine mogu da preduzmu da bi zaštitili ugrožena staništa.
Komitet Bernske konvencije sastaje se dvaput godišnje, na proleće i jesen, a od podnosilaca žalbi i nadležnih u redovnim intervalima zahteva odgovore i izveštaje o spornim procesima.
