Očekuje se da će primena obnovljivih izvora energije i električnih vozila naglo skočiti dok svet nastoji da smanji emisije gasova staklene bašte.
Ove tehnologije sa niskim sadržajem ugljenika trenutno se oslanjaju na nekoliko ključnih metala, od kojih su neki do danas bili malo korišćeni. Ovo postavlja pitanje da li se dovoljno ovih materijala može iskopati da bi se ostvarili planovi
Carbon Brief daje pogled na neke od metala koji privlače najveću pažnju i ispituje odakle potiču, dostupne količine i da li bi mogli predstavljati rizik za ispunjavanje klimatskih ciljeva Pariskog sporazuma.
Koji metali su potrebni za tehnologiju sa niskim sadržajem ugljenika?
Tehnologije čiste energije često se oslanjaju na određene ključne metale koji će biti potrebni ako žele da nastave da se šire. Izazov je lanac snabdevanja posebno dva metala, litijuma i kobalta, iako se koriste i mnogi drugi metali.
Litijum, meki, srebrno-beli metal koji je ujedno i najlakši u periodnom sistemu, ključni je sastojak litijum-jonskih baterija. On se koristi u svemu, od pametnih telefona do električnih vozila , sada najvećeg potrošača. Litijum-jonska baterija je izbor za većinu proizvođača automobila, uključujući Teslu, BMV, Ford i Nissan.
Kobalt, srebrno-sivi metal koji se proizvodi uglavnom kao nusproizvod rudarenja bakra i nikla, još je jedna bitna komponenta katode u litijum-jonskim baterijama. Takođe ima upotrebu i u drugim industrijskim granama.
Nikl je još jedan sastojak potreban za baterije i očekuje se da će činiti sve veći udeo budućih baterija. Nikl se već uveliko koristi na drugim mestima, posebno u proizvodnji nerđajućeg čelika, a rudnici su raspoređeni u mnogo različitih zemalja, što znači da postoji manja zabrinutosti za njegovu nabavku.
Mangan se takođe koristi u baterijama, kao i suštinski sastojak čelika i široko se koristi na drugim mestima, kao što je hrana za životinje.
Bakar se koristi kao provodnik za energiju vetra, kao i opšte ožičenje, motore i u kovanicama. Bakar i mangan su među najrasprostranjenijim metalima na svetu.
Metali retkih zemalja, takođe poznati kao elementi retkih zemalja (REE), su grupa od 17 hemijski sličnih elemenata. Svaki od njih ima jedinstvena svojstva, što ih čini važnim komponentama za niz tehnologija od niskoenergetskog osvetljenja i katalitičkih pretvarača do magneta koji se koriste u vetroturbinama, električnim vozilima i hard diskovima računara. Neodimijum i prazeodimijum, zajedno poznati kao „NdPr“, koji se koriste u magnetima elektromotora.
Da li bi nestašice mogle da uspore dekarbonizaciju?
Čak i ako su trenutne rezerve i resursi metala dovoljni za doglednu budućnost, nestašice bi i dalje mogle biti moguće.
Logan Goldi-Scot, šef analize skladištenja energije u BNEF-u, kaže za da postoje značajne rezerve litijuma ,te da su problemi sa dugoročnom potražnjom malo verovatni. Ali on dodaje:„Međutim, možda će postojati neki kratkoročni zastoji jer proizvođači moraju da lociraju i razviju nove rudnike. Takođe postoji raspon kvaliteta litijuma i dodatna obrada materijala nižeg kvaliteta zahtevaće vreme i novac. Postoje velike globalne rezerve za druge metale, kao što su nikl, mangan, aluminijum, bakar i grafit.“
Pored monopola Kine u proizvodnji retkih zemalja, ona takođe trenutno dominira procesom rafinacije kobaltnog materijala, proizvodeći više od 80% soli kobalta potrebnih za baterije. U 2016., sedam od 10 najvećih proizvođača u DRC-u bilo je u kineskom vlasništvu. Kanadsko investiciono sredstvo Cobalt 27, koje ima najveći holding van Kine, tvrdi da su koncentrisana proizvodnja i rezerve u DRC-u i kineska kontrola većine proizvodnje kobalta dva ključna pitanja sa kojima se suočava snabdevanje.
