Globalni lanci snabdevanja kritičnim sirovinama suočavaju se sa strukturnim rizicima, pri čemu dominacija Kine ostaje ključna determinanta dostupnosti i cena. U tom kontekstu, zakonodavne intervencije u SAD i Evropskoj uniji usmerene su na ublažavanje ranjivosti koje se prenose na industrije oslonjene na elektrifikaciju. Evropski i američki pristupi istovremeno otvaraju pitanje kako bi UK trebalo da precizira sopstvene instrumente kako bi ciljevi bili merljivi u praksi.
UK je u poslednjem veku izgubio deo značaja kao rudarska destinacija, delom zbog fokusa na Severnom moru i pozicioniranja kao centra globalnih finansija za rudarstvo, a ne kao proizvođača minerala. Posledica ograničene domaće ponude je veća izloženost britanskih industrija kretanjima na globalnim tržištima i uticaju kineskog položaja u kritičnim sirovinama. U takvim uslovima, konkurentska pozicija sektora poput automobilske industrije i istraživanja i proizvodnje u zelenim tehnologijama zavisi od stabilnosti nabavke sirovina.
U 2022. godini UK je objavio Critical Minerals Strategy kao odgovor na identifikovane konkurentske slabosti. Strategija je kasnije dopunjena Critical Imports and Supply Chains Strategy u januaru 2024. godine, čime je proširen okvir za upravljanje uvozom i lancima snabdevanja. Cilj je da se obezbedi stabilno snabdevanje kritičnim sirovinama kroz ubrzanje domaćih kapaciteta, međunarodnu saradnju i oslanjanje na međunarodna tržišta radi otpornosti tokom energetske tranzicije.
Ipak, procena je da postoje praznine između deklarisanih ciljeva i praktičnih mehanizama koji bi ih podržali. Critical Minerals Strategy predviđa intervencije u tri oblasti: ubrzanje rasta domaćih tržišnih kapaciteta, međunarodne kolaboracije i jačanje međunarodnih tržišta kroz odgovorno finansiranje kritičnih minerala. U poređenju sa pristupima SAD i EU, naglasak na konkretnim podsticajima ocenjuje se kao nedovoljno razvijen za projekte koji nose visok rizik i duge rokove realizacije.
Ubrzanje domaćih kapaciteta zahteva podršku projektima koji su dugotrajni, kapitalno intenzivni i čiji povrati ulaganja nisu izvesni u trenutku donošenja odluke. Strategija UK predviđa usmeravanje ka postojećim finansijskim mogućnostima, ali ne uvodi specifične podsticaje kakvi su prisutni u američkom zakonodavnom okviru. Dodatno, takvi projekti moraju proći procedure odobravanja planova, sprovesti konsultacije sa pogođenim zajednicama i adresirati prigovore merama ublažavanja i kompenzacije.
Operativna realnost ovih procesa utiče na investicionu dinamiku jer planerski postupci mogu postati ključna tačka usporavanja ili preusmeravanja projekata. U tom smislu, očekivanja industrije usmerena su ka tome da strategija obezbedi konkretnu praktičnu podršku za specifične zahteve projekata. Kada taj deo izostane ili ostane nepreciziran, teret odlučivanja se pomera ka lokalnim akterima uključenim u planiranje.
Za razliku od toga, Inflation Reduction Act (IRA) u SAD uvodi više benefita kroz kreditne šeme koje su privukle skoro 100 milijardi dolara investicija i otvorile oko 100.000 radnih mesta. Dva instrumenta posebno su relevantna za rudarstvo: advanced manufacturing production credit i clean vehicle tax credit. Proizvođači koji kopaju primenljive kritične minerale u SAD-u i ispunjavaju definisane pragove čistoće mogu tražiti proizvodni kredit jednak 10% troškova proizvodnje.
Clean vehicle tax credit deluje indirektno na rudarske kompanije jer podstiče potražnju kroz uslove vezane za baterije električnih vozila. Novi čisti automobili ispunjavaju uslov za kredit ako zadovolje određene procente sadržaja minerala izvađenih, prerađenih ili recikliranih u SAD-u ili u zemlji sa kojom SAD ima sporazum o slobodnoj trgovini. Time se vrednosni lanac veže za geografiju izvora sirovina i faze prerade ili reciklaže.
Iako je IRA već godinu dana od stupanja na snagu, pojavljuju se pitanja da li američki okvir može da odgovori na celokupnu potražnju za kritičnim sirovinama nakon implementacije. S&P Global studija ukazuje da će potražnja iz tehnologija za dekarbonizaciju nastaviti ubrzano da raste, uključujući električna vozila, infrastrukturu za punjenje, solarne fotonaponske sisteme, vetar i baterije. U odnosu na projekcije pre donošenja zakona u avgustu 2022. godine, rast potražnje do 2035. godine procenjen je na +15% za litijum, +14% za kobalt i +13% za nikl.
Kada se povećanja potražnje nakon IRA dodaju projekcijama rasta koja su postojala pre zakona, ukupna kombinovana potražnja vezana za energetsku tranziciju za litijum, nikl i kobalt trebalo bi da bude 23 puta veća do 2035. godine nego 2021. godine. Studija takođe navodi da će litijum verovatno biti dovoljno obezbeđen za SAD pod zahtevima domaćeg sadržaja iz IRA-a, dok jaz snabdevanja ostaje verovatan za nikl, kobalt i bakar. To sugeriše da američki okvir nije dizajniran tako da samostalno pokrije sve potrebe bez oslanjanja na širi trgovinski obrazac.
IRA se delimično oslanja na međunarodnu saradnju kao pretpostavku funkcionisanja lanca snabdevanja. Međutim, trendovi potražnje nakon IRA ukazuju da će SAD morati da preusmeri pristup i oslanja se više na trgovinske obrasce preko više zemalja kako bi ispunile domaću potražnju. U praksi to znači da strategije moraju biti dovoljno fleksibilne da reaguju na tempo rasta potražnje po pojedinim metalima.
Za UK se kao relevantne izdvajaju lekcije koje proizilaze iz načina finansiranja domaće proizvodnje, prerade i reciklaže kroz kreditne šeme povezane sa proizvodnjom i kriterijumima kvaliteta. Dugoročni karakter IRA daje stabilnost koja je važna zbog dugih rokova realizacije projekata kritičnih minerala i visokih kapitalnih zahteva tokom izgradnje kapaciteta. Istovremeno, UK okvir bi trebalo da bude ciljano prilagođen jer UK ne može da replicira širok spektar sektora podržan javnim izdvajanjima kakav postoji u američkom modelu.
Jedan od zaključaka koji se nameće iz poređenja okvira jeste potreba da UK strategija preciznije suzi fokus prema kritičnim sirovinama koje dobijaju dodatnu težinu usled promena potražnje nakon IRA. Time bi prioriteti bili usklađeni sa metalima kod kojih rast ostavlja najveće operativne posledice po lance snabdevanja i proizvodne planove industrije. Takvo targetiranje takođe smanjuje rizik rasipanja resursa na oblasti koje možda neće biti jednako relevantne u narednom periodu.
Na strani mogućnosti, UK može da koristi geološki potencijal regiona za određene kritične minerale kako bi obnovio delove rudarskog lanca snabdevanja i kapacitete prerade. Istovremeno, britanska sposobnost okupljanja aktera i postojanje korporativnih i finansijskih kapaciteta mogu poslužiti koordinaciji angažmana sa međunarodnim lancima tamo gde UK ne može samostalno obezbediti sirovine. Posebno mesto dobija reciklaža kao rana faza razvoja kapaciteta jer znanje postoji, dok količine reciklabilnog materijala iz zelenih tehnologija i obnovljivih izvora trenutno možda nisu dovoljne.
Kako se zeleni tehnološki lanci budu širili, dostupnost reciklabilnih tokova trebalo bi da raste proporcionalno obimu instalacija koje generišu materijal pogodan za oporavak metala. U tom procesu važno je kako će se uskladiti kriterijumi kvaliteta materijala i tokovi prerade kako bi reciklirani sadržaj mogao ulaziti u industrijske lance pod definisanim pragovima relevantnim za krajnje proizvode.
U regionalnom smislu, razlike između britanskog okvira iz 2022/2024. godine i američkih instrumenata zasnovanih na kreditima postavljaju merilo šta regulatorni dizajn može postići kada je cilj ubrzanje domaće ponude uz istovremeno upravljanje rizikom dugih rokova realizacije. Poređenje sa S&P Global projekcijama o rastu potražnje do 2035. godine dodatno naglašava potrebu da strategije budu usklađene po metalima gde se očekuju najveći jazovi snabdevanja.
Kada su zakonodavni ciljevi povezani sa jasnim mehanizmima finansiranja proizvodnje, prerade ili reciklaže, to utiče na tempo razvoja kapaciteta koji prate energetske tranzicione tehnologije. Za UK to znači da preciziranje prioriteta po kritičnim mineralima, uz prilagođavanje instrumenta realnostima planerskih procedura i investicionog rizika projekta visokog kapitalnog intenziteta ostaje centralna tema strateškog usklađivanja politike sa potrebama tržišta.
