Potražnja za metalom , kao ključnom komponentom u tranziciji zelene energije, brzo raste.
Kina planira veliku ekspanziju eksploatacije bakra u Srbiji jer se očekuje da će potražnja za metalom, koji je ključan za globalnu energetsku tranziciju, premašiti ponudu.
Globalna trka za proizvodnju materijala i kontrolu lanaca snabdevanja vitalnih za
tranziciju zelene energije se intenzivirala, a Kina je postala najveći svetski snabdevač brojnim kritičnim mineralima. Bakar se koristi u vetroturbinama, električnim mrežama i električnim vozilima.
Zijin Mining Group, najveći kineski rudnik zlata i jedan od vodećih proizvođača bakra u zemlji, treba da poveća eksploataciju bakra u svom rudniku bakra i zlata Čukaru Peki u istočnoj Srbiji. Kompanija je otvorila pogon Čukaru Peki pre oko dve godine i već je uložila 678 miliona dolara da bi jamu pustili u rad. Sada Kina želi da buši dalje, skoro dva kilometra, kako bi dostigla više rezervi.
Branko Rakočević, najviši srpski zvaničnik u rudniku, izjavio je u medijima da su „reč o ogromnim rezervama, koje zahtevaju dodatnu infrastrukturu i dodatna ulaganja od oko 3,5 do 3,8 milijardi dolara“.
Rudnik, koji se nalazi u istočnom Boru, podeljen je na gornju i donju zonu. Proizvodnja u gornjem delu je prošle godine dostigla 111.000 tona bakra i 152.000 unci zlata. Njegov projektovani kapacitet je procenjen na 91.400 tona bakra i 2,5 tona zlata godišnje, sa potencijalnim vršnim proizvodnjama od 135.000 tona bakra i 6,1 tona zlata.
Kada obe zone dostignu svoj puni kapacitet, rudnik Čukaru Peki će verovatno dovesti do toga da Srbija postane druga po veličini zemlja u Evropi po proizvodnji bakra. Rudnik Skouriotissa u Nikoziji, na Kipru, najveći je u Evropi.
Rakočević je dodao da je „bakar uvek tražen na globalnoj osnovi, što opravdava
dugoročnu investiciju. Tržište je stabilno. Cene su pale u odnosu na prošlu godinu, ali ne očekujemo veliku volatilnost.
Prema McKinsey-u, prelazak sveta na zeleniju ekonomiju povećaće godišnju potražnju bakra na 36,6 miliona tona do 2031. Predviđa se da će ponuda dostići oko 30,1 milion tona do iste godine, sa sadašnjih 22 miliona tona, stvarajući 6,5 miliona tona manjka na početku naredne decenije.
Srbija nije deo Evropske unije i umesto toga ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) koja uključuje Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Rusiju. Kina takođe ima nepreferencijalni sporazum o slobodnoj trgovini sa EAEU, sporazum koji se namerno drži labav kako bi se Pekingu omogućilo da pregovara o smanjenju carina po potrebi.
Kina i Srbija počele su pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini u aprilu 2023. Srbija je glavni trgovinski partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi. U 2022. bilateralna trgovina porasla je za 10,1% na godišnjem nivou na 3,55 milijardi dolara.
