Otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadara i planirana postrojenja za preradu ponovo su u fokus stavili pitanje kako se strateške sirovine pretvaraju u industrijske kapacitete, ali i u političke obaveze. U tom procesu, domaći interes Srbije se prepliće sa očekivanjima evropskih proizvođača baterija i vozila, dok se istovremeno meri koliko je lanac vrednosti realno moguće zadržati na jednoj teritoriji. Memorandum o strateškom partnerstvu između Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, baterijskih vrednosnih lanaca i električnih vozila predstavlja okvir u kojem se ti ciljevi pokušavaju uskladiti. Istovremeno, rasprava o zaštiti životne sredine ostaje ključna tačka za javnost, jer se operativni planovi direktno oslanjaju na dozvole i uslove upravljanja rizicima.
Ekonomista Džefri Saks je u intervjuu ukazao da ekonomija može funkcionisati kao instrument geopolitike, a primer Jadara pokazuje kako se taj mehanizam manifestuje kroz industrijske tokove. Nemačka interesovanja za litijum, prema tumačenjima Boška Jakšića, vezana su pre svega za poreklo sirovine i potrebu da se smanji zavisnost od Kine. U praksi, to znači da se pregovori o rudarskim projektima ne posmatraju samo kroz troškove eksploatacije, već i kroz logistiku prerade i dostupnost materijala pogodnog za baterije. Za Srbiju je zato relevantno kako će se definisati obaveze isporuke, kao i kako će se usklađivati industrijski planovi sa regulatornim zahtevima.
Industrijska logika Nemačke posebno dolazi do izražaja u segmentu prerade litijuma. Iako se litijum kopa u Brazilu, Argentini ili Čileu, prerada se u značajnoj meri odvija u Kini, a zatim se poluproizvodi vraćaju evropskim proizvođačima radi proizvodnje materijala za baterije. Zbog toga AMG Lithium planira izgradnju velike rafinerije za preradu litijuma u Bitterfeldu, na istoku Nemačke. Prema izveštavanju Deutsche Welle-a, u prvoj fazi koncentrat spodumena iz Brazila bi se brodovima slao u Kinu jer tada ne postoji drugi kapacitet koji može da preradi taj materijal.
U toj šemi poluproizvod bi se potom vraćao u Bitterfeld gde bi se dalje obrađivao do kvaliteta potrebnog za proizvodnju baterija. Stefan Šröder, predsednik upravnog odbora AMG Lithuma, naveo je da je slanje spodumena koncentrata u Kinu privremeno rešenje zbog nedostatka alternativnih rafinerija. Ovaj model pokazuje zašto projekti poput Jadara imaju industrijsku težinu: ako bi litijum-karbonat iz Srbije bio spreman za upotrebu u baterijama bez dodatne globalne prerade, smanjio bi se broj koraka i troškovi transporta. Za evropske fabrike to je važno jer utiče na kontinuitet snabdevanja i planiranje proizvodnje.
Rio Tinto planira da gradi postrojenje za preradu litijuma u Srbiji zajedno sa rudnikom u Jadru, sa ciljem proizvodnje litijum-karbonata kao finalnog proizvoda. Kompanija navodi da bi karbonat iz Jadara bio odgovarajućeg kvaliteta za upotrebu u baterijama i da ne bi zahtevao dodatnu obradu bilo gde drugde. Jakšić to povezuje sa ekonomskim interesom nemačkih kompanija i automobilskih brendova poput Mercedesa. U takvom scenariju smanjuje se potreba da se sirovina transportuje “na pola sveta” pa vrati nazad radi završne obrade.
Pitanje kome ide proizvodnja pojavljuje se kao drugi sloj pregovora: ko dobija litijum kada rudnik krene sa radom i pod kojim uslovima. Financial Times je objavio da je Srbija obećala da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila, uz prioritet evropskim brendovima poput Mercedes-Benz-a, Volkswagen-a i Stellantis-a. Predsednik Aleksandar Vučić je tokom razgovora pred posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca izjavio da su kineski proizvođači automobila pokazali interesovanje za kupovinu litijuma, ali da je Srbija poručila da razgovore vodi sa Evropom. Takođe je naveo da Srbija želi zadržavanje celog lanca vrednosti na svojoj teritoriji, uz koncesije koje uključuju “manje količine” namenjene Nemačkoj.
U proceni Mihaila Gajića iz think-tanka Libek ta izjava ima elemente političke retorike jer su projekti dugoročni i vezuju se ugovorima sa poznatim kupcima. Ako Rio Tinto započne proizvodnju litijuma, isporuke bi trebalo da budu povezane sa postojećim ugovorima kompanije. Na pitanje o “manjim količinama” koje bi išle ka Nemačkoj, Rio Tinto je naveo godišnji kapacitet od oko 58.000 tona litijum-karbonata. Kompanija je dodala da bi nastojala da prodaje prvenstveno domaćim kompanijama pod tržišnim uslovima ako njihov zahtev odgovara ukupnoj proizvodnji koja bi mogla biti dovoljna za oko milion električnih vozila godišnje.
Dok Vučićev narativ naglašava distanciranje od kineskih kupaca, Jakšić smatra da Kina nije “iz igre” kada je reč o srpskom litijumu. On podseća da je Chalco, najveći pojedinačni akcionar Rio Tinta sa 14,57% akcija, pozicioniran tako da ostvaruje korist od projekta. Među manjim vlasnicima nalaze se američki investicioni fondovi BlackRock sa 8,7% i Capital Research and Management sa 5,2%. Jakšić zaključuje da jednostrana odluka kojom bi se ti akcionari eliminisali ne bi bila politički realna bez šireg dogovora.
I Gajić iz Libeka navodi da nema aktivnog otpora Kine prema potpisivanju memoranduma EU–Srbija niti prema ambicijama Rio Tinta za otvaranje rudnika. Dodaje i da je litijum potreban kineskim proizvođačima baterija, što znači da interes nije ograničen na kupce automobila već obuhvata više karika lanca vrednosti. Ovakav raspored interesa utiče na način na koji regulatorni okviri mogu biti oblikovani: sporazumi o održivim sirovinama moraju istovremeno uzeti u obzir industrijske veze koje već postoje između evropskih i kineskih aktera.
Paralelno sa raspravama o Jadru raste mreža fabrike baterijskih komponenti širom regiona centralne Evrope. BYD gradi fabriku električnih automobila u Segedinu; mediji su navodili da je Beograd bio u trci ali izgubio za osam poena. Prema tom izveštavanju, Beograd je imao 508 poena dok je Segedin sakupio 511 poena pri izboru lokacije. Ovakvi izbori lokacija pokazuju kako konkurencija između država utiče na raspored proizvodnje vozila koja zatim “vuče” potražnju za baterijama.
Kada je reč o baterijama, CATL je odabrao Mađarsku kao lokaciju investicije zbog blizine velikih proizvođača poput Mercedesa, BMW-a, Stellantisa i Volkswagen-a. Stellantis je počeo proizvodnju električnog “Fiat Panda” modela u Srbiji 22. jula, dok će Mercedes-Benz puniti novu generaciju vozila baterijama iz Debrecina prema najavama povezanim sa CATL-om. CATL-ova investicija predstavlja drugu fabriku te kompanije u Evropi nakon one u Nemačkoj. U takvom kontekstu svaka promena dostupnosti litijumske sirovine može imati direktan uticaj na planiranje nabavki materijala.
U Srbiji već radi fabrika “Eleven Es” koja proizvodi baterije tipa LFP, a predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić držala je uzorak te baterije tokom konferencije povodom potpisivanja memoranduma. Kineska kompanija Minth ima pogone u Loznici i Šapcu i potpisala je memorandum o razumevanju sa Vladom Srbije za treću fabriku u Inđiji; Minth proizvodi električna vozila i srodne auto-komponente. Prema navodima Nova Ekonomije, očekuje se podrška Međunarodne finansijske korporacije (IFC), dela Svetske banke, radi uspostavljanja postrojenja za proizvodnju baterija u Srbiji i Poljskoj. Minth i Inobat su takođe potpisali memorandum o razumevanju za ceo baterijski vrednosni lanac u Evropi počev od Srbije.
Jedan od istaknutijih aktera je Inobat iz Slovačke koji ima memorandum o razumevanju sa Vladom Srbije za proizvodnju baterija za električna vozila; među investitorima te kompanije pominje se Rio Tinto. Kada je Prostorni plan projekta Jadar bio suspendovan, ekološki aktivisti su tvrdili da Inobat služi kao način ulaska Rio Tinta “kroz zadnja vrata”. Nakon potpisivanja memoranduma između Srbije i EU, Rio Tinto je naveo N1-u da podržava želju srpske vlade da razvije lokalni lanac snabdevanja za električna vozila u Srbiji. Kompanija je istakla da učestvuje kao potpisnik pisma namere o razvoju e-mobility vrednosnog lanca u Srbiji.
Pored industrijskih tokova unutar Evrope pojavljuje se i transatlantski ugao posmatranja projekta Jadara kroz odnos SAD–Kina–EU tehnologije. Iako direktno nije vezan za proizvodnju litijuma u Srbiji, poslednje dve godine ukazivalo je na to da SAD podržavaju projekat; ambasador Kristofer Hil ponavljao je argumente o prednostima otvaranja rudnika uz napomenu da konačna odluka pripada građanima Srbije. Jakšić smatra da američki interes prvenstveno ima političku dimenziju: cilj je što veće udaljavanje Evrope od istoka prvo od Rusije pa zatim od Kine. On dodaje da će trgovinski rat s Kinom dobiti dodatni zamah uz podršku SAD-a.
Evropska komisija je početkom jula uvela carine na uvoz kineskih električnih vozila od 17,4% do čak 37,6%, što prema medijskim navodima prati ubrzano širenje kineskih brendova na nemačko tržište preko sopstvenih brodova BYD-a koji su isporučivali hiljade vozila direktno Nemačkoj. Gajić vidi američku podršku Jadaru kao političku jer kada EU bude “ekonomski razvezana” od Kine moći će politički zaoštriti stav prema Pekingu bez straha od ekonomskih posledica. Istovremeno naglašava da potpuna disentanglement nije realna zbog međusobno isprepletanih ulaganja kineskih i evropskih kompanija u sektoru električnih vozila; ostaje “siva zona” saradnje ili konkurencije zavisno od potreba strana.
Srbija se nalazi između više zahteva koji dolaze iz različitih pravaca: očekivanja oko otvaranja rudnika koji Nemačka trenutno ne želi na svojoj teritoriji te najave finansijskih efekata koje Vučić povezuje s projektom Jadarom. Jakšić ističe mogućnost dodatnih cena koje Srbija može platiti kroz političke ustupke povezane s pristankom na projekat ako Rio Tinto započne proizvodnju litijuma. Kao potencijalne ustupke pominje podršku Kini ili pridruživanje BRICS-u; međutim takvi navodi ostaju vezani za njegovu interpretaciju političkih uslova pregovora oko stabilnosti odnosa s partnerima. U isto vreme on tvrdi da istovremeni put ka EU uz brzo praćenje procesa može biti moguć bez sankcija Rusiji po analogiji s ranijim pristupima.
U praksi će ključni operativni parametri zavisiti od toga kako će biti definisani ugovori o isporukama litijuma-kabonata kapaciteta oko 58 hiljada tona godišnje te kako će memorandumski okvir EU–Srbija uticati na razvoj baterijskih vrednosnih lanaca unutar zemlje i regiona. Za regulatornu sliku posebno su relevantni uslovi koji proističu iz zahteva zaštite životne sredine povezani s otvaranjem rudnika i radom postrojenja prerade. Istovremeno, rast kapaciteta proizvodnje električnih vozila i baterija širom okruženja stvara merljive signale tražnje koji mogu uticati na tempo realizacije projekata vezanih za litijumsku sirovinu.
