Potražnja za kritičnim mineralima koji napajaju svetske tehnologije čiste energije, robu široke potrošnje i odbrambene aplikacije, vrtoglavo raste. Ovi metali su ono na čemu se zasniva savremena ekonomija: potrebni su nam za naše telefone, električna vozila i satelite i još mnogo toga. Prognoze procenjuju da će svetu u narednim decenijama biti potrebno višestruko više kobalta, bakra, litijuma i mangana, između ostalih minerala, nego što se trenutno proizvodi.
Ovo predstavlja strateški izazov za Sjedinjene Države, pošto Kina dominira globalnim kritičnim lancima snabdevanja mineralima, čineći 60% svetske proizvodnje i 85% prerađivačkih kapaciteta. Da bi pomogli u zadovoljavanju potražnje i diversifikaciji ponude, zapadni kreatori politike sve više traže Afriku, dom oko jedne trećine svetskih mineralnih resursa.
Ova sve veća međunarodna pažnja ka razvoju kritičnih minerala u Africi mogla bi dovesti do prosperitetnijeg i stabilnijeg kontinenta. Mnoge afričke zemlje polažu velike nade u ono što njihovi mineralni resursi mogu učiniti za razvoj svojih zemalja. Zaista, neki visoki američki kreatori politike hrabro su govorili o ulozi koju rudarstvo koje podržava Zapad može imati u transformaciji afričkih ekonomija. Visoki zvaničnik za energetiku Bele kuće Amos Hohštajn rekao je na afričkoj rudarskoj konferenciji ove godine: „Energetska tranzicija je prilika za tranziciju u Africi.“
Međutim, takođe je moguće da bi intenzivirani razvoj ovih prirodnih resursa mogao da pogorša ekonomske nejednakosti, poveća korupciju i podstakne nestabilnost i sukobe na kontinentu, kao što se često vidi u Africi. Sjedinjene Države i njihovi partneri mogu da rade sa afričkim zemljama kako bi osigurali da dividende ovih resursa idu pre svega Afrikancima. Ali prvo će morati da prevaziđe ogromne inpute koje je Kina već napravila na kontinentu.
Peking čvrsto ukorenjen
Peking je sledio decenijama dugu strategiju da obezbedi pouzdano snabdevanje kritičnim mineralima kroz svoju inicijativu „Pojas i put i drugi napori“. Kineske kompanije koje podržavaju državu, imaju vlasničke pozicije u rudarskim kompanijama na pet kontinenata. U Africi je Kina već dobro ukorenjena. Na primer, u Demokratskoj Republici Kongo (DRC), koja snabdeva 70 odsto svetskog kobalta, kineski entiteti poseduju ili imaju udele u skoro svim rudnicima u zemlji.
Peking je nedavno pojačao svoj kupovni niz. Kineske kompanije za rudarstvo i baterije uložile su 4,5 milijardi dolara u rudnike litijuma u poslednje dve godine i stoje iza većine afričkih litijumskih projekata u zemljama poput Namibije, Zimbabvea i Malija. Procenjuje se da bi Kina mogla da obezbedi jednu trećinu svetskog kapaciteta za iskopavanje litijuma do 2025.
Kineska dominacija u ovom sektoru nije bila od koristi Afrikancima. Njegovi ugovorni ustupci su obično jako nagnuti prema Pekingu. Pre neku nedelju, predsednik DRC-a Feliks Čisekedi otputovao je u Peking, tražeći da ponovo pregovara sa kineskim liderom Si Đinpingom o infrastrukturnom ugovoru vrednom 6 milijardi dolara za minerale. Sporazum koji je na snazi od 2008. godine poslao je milijarde minerala u Peking, ali malo infrastrukture za DRC je materijalizovano zauzvrat. Rudnici u vlasništvu Kine i kojima upravljaju sigurno ne stavljaju isti nivo naglaska na ublažavanje uticaja na životnu sredinu i bezbednost radnika kao zapadni konkurenti.
Ekstrakcija je samo vrh ledenog brega, jer Kina takođe ima zastoj u rafiniranju i preradi ovih minerala. U idealnom slučaju, Sjedinjene Države i njihovi partneri mogli bi da rade sa Afrikancima na formiranju kritičnog lanca snabdevanja mineralima bez kineskog uticaja. Ali kako neki američki proizvođači automobila i drugi otkrivaju, to je lakše reći nego učiniti. Sa velikim početkom u izgradnji rudarske infrastrukture, uključujući finansijske operacije, Kina je dobro poznat entitet na celom kontinentu. Sjedinjene Države treba da sustignu.
Mogu li SAD pojačati svoju igru u Africi?
Bajdenova administracija je saopštila da su Sjedinjene Države „sve u skladu sa Afrikom i svime u Africi“. Deo njegovog novog fokusa na angažovanju na kontinentu će naglasiti ključne minerale. Prošlog leta, Bela kuća je objavila svoju strategiju za Afriku, naglašavajući da će Sjedinjene Države pomoći afričkim zemljama da „upregnu“ svoje mineralne resurse kritične za ekonomski razvoj, dok „pomažu u jačanju lanaca snabdevanja koji su raznoliki, otvoreni i predvidljivi.“ Pre samo nekoliko meseci, zvaničnici iz cele američke vlade činili su najveću američku delegaciju koja je ikada prisustvovala Mining Indabi, najistaknutijoj afričkoj rudarskoj konferenciji. Administracija okuplja saveznike i partnere kroz inicijative poput Partnerstva za bezbednost minerala, nove grupe zemalja istomišljenika dizajniranih da povećaju zapadne investicije i ojačaju kritične lance snabdevanja mineralima.
Serija poseta Bajdenove administracije kontinentu na visokom nivou često uključuje zaustavljanje u Zambiji, gde se nalazi jedno od najbogatijih nalazišta bakra na svetu, neophodno za elektrifikaciju. Demokratski izabrani predsednik Hakainde Hičilema postavio je sebi cilj da utrostruči proizvodnju bakra u Zambiji tokom naredne decenije. Finansijski analitičari upozoravaju da bi postizanje tako ambicioznog cilja zahtevalo ulaganje od 30 milijardi dolara. Ministar finansija ove zemlje je nedavno rekao: „Zambijska nafta, odnosno bakar, doneće prednosti koje smo videli na drugim mestima, naravno, naša je odgovornost da kada ovaj novac dođe, mora se pravilno iskoristiti.”
Svi ovi događaji izazvali su obnovljeno interesovanje za rudarski sektor u Africi. Ali oni koji žele da investiraju dugoročno, kao i sami Afrikanci, nisu toliko sigurni da je posvećenost Amerike kontinentu ono što bi trebalo da bude. S jedne strane, oni vide da američke ambasade na kopnu imaju hronični nedostatak osoblja. I dok postoje znaci izvesnog poboljšanja, američke diplomate već dugo zaostaju za svojim kolegama u drugim svetskim silama kada je u pitanju praktikovanje „poslovne diplomatije“.
Tržište izazova
Zapadni poslovni interesi oklevaju da investiraju u zemlje sa slabim vladama ili lošom radnom praksom, što je uobičajeno u nekim afričkim zemljama. Uprkos prisustvu nekih od najvećih i najsofisticiranijih rudarskih kompanija na svetu, slike radno intenzivnog zanatskog rudarenja mogu biti teško promeniti, što negativno utiče na utiske o afričkom rudarskom sektoru. Ovo stvara nešto kao zamku 22, jer su zapadne investicije kritične za podizanje standarda rada i životne sredine na ovim izazovnim tržištima.
Naravno, najsigurniji način da se stimulišu dalje zapadne investicije u prirodne resurse Afrike je rastuća tržišna cena. Na kraju krajeva, to su kompanije iz privatnog sektora. Ali i ovde postoje izazovi. Tokom istorije, rudarska industrija je bila uhvaćena u ciklusu procvata i kraha. Današnji kritični minerali se ne razlikuju. Na primer, nedavno povećanje indonežanskog kobalta na tržištu je pomoglo da se cene spuste sa 40 dolara po funti pre godinu dana na oko 15 dolara ovog meseca. U maju je objavljeno da je konačna izgradnja kobaltnog projekta u Ajdahu stavljena na čekanje zbog tržišnih uslova.
Da bi stvari bile komplikovane, tehnologije koje se razvijaju mogle bi da promene sastav današnjih baterija, čineći dugoročne odluke o ulaganju još težim za izračunavanje. Pored toga, i dalje postoji neizvesnost u vezi sa tretmanom mineralnih sirovina za potrebe poreskog zakona SAD. Snižene cene ovih ključnih materijala prete da dodatno pogoršaju situaciju snabdevanja.
Naravno, razvoj prirodnih resursa je istorijski doprineo sukobima širom kontinenta. Trenutno je pristup mineralima u istočnom DRC-u podstakao naoružane grupe koje krše ljudska prava. Region Kabo Delgado u Mozambiku trpi nasilje delom zbog pritužbi na razvoj mineralnih resursa.
Da bi pomogla da se „smanje rizik“ investicija u zemljama u razvoju, američka vlada je renovirala finansijske agencije kao što su Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija i Izvozno-uvozna banka. Međutim, podrška ovih agencija za rudarske projekte se sporo materijalizuje.
Šta Vašington treba da uradi?
Sjedinjene Države su u pravu kada smelo zamišljaju kako procvat rudarskog sektora može dovesti do cvetanja Afrike, doprinoseći miru i stabilnosti. Ovo pomaže da se Afrikancima saopšti da su Sjedinjene Države zainteresovane za njihov prosperitet, a ne samo za izvlačenje njihovih resursa. Rudarski projekti koje podržava Zapad, osmišljeni i vođeni na transparentan i inkluzivan način, imaju veće šanse za dugoročni uspeh, zapošljavajući lokalne radnike, od koristi zajednici i podrivanja onih koji podstiču sukobe, istovremeno slabeći kinesku kontrolu nad ovim vitalnim resursima.
Iako je ova vizija zdrava, u ovom trenutku, to je samo vizija. Detaljan pogled na pitanja koja se tiču razvoja kritičnih minerala u Africi pokazuje koliko će biti složeno i intenzivno prevođenje vizije koju su izrazili Bajdenova administracija i Afrikanci iz ambicije u stvarnost.
Kako bi pomogao u rešavanju složenih pitanja vezanih za kritične minerale u Africi, Američki institut za mir saziva studijsku grupu na visokom nivou kako bi dala preporuke vladama SAD i Afrike, privatnom sektoru i civilnom društvu kako bi se osiguralo da ovi vitalni prirodni resursi donose prosperitet i stabilnost svim Afrikancima. Jer ovo je izvesno: ovi resursi će se razvijati. Pitanje je samo od koga, na koji način i u čiju korist? Ovi odgovori će uticati na mir i stabilnost u mnogim afričkim zemljama.
