Elektrifikacija transporta i razvoj održivih baterija su vitalne komponente energetske tranzicije. Električnim vozilima i skladištenju energije potrebne su baterije, a baterijama materijali poput litijuma.
Srpska dolina Jadra je mesto jednog od najznačajnijih svetskih nalazišta litijuma. I dok svet juri ka dekarbonizaciji sa litijumom kao ključnom komponenetom, projekat Jadar ostaje na čekanju u Srbiji.
Marijanti Babić je šef aktivnosti kompanije Rio Tinto u Srbiji, koje su usredsređene na projekat Jadar litijum i borat. Ona opisuje Jadar kao savršen projekat: veliki resurs koji se može održivo eksploatisati, zbog čega počinjemo tako što je pitamo šta jadarske rezerve čini značajnim i vrednim razvoja?
Svetu su očajnički potrebne kritične sirovine za podršku zelenoj tranziciji. I litijum i borati su vitalni materijali koji igraju značajnu ulogu u skladištenju energije i obnovljivim tehnologijama, koje treba da pomognu svetu da smanji upotrebu fosilnih goriva.
Projekat Jadar ima obilje i litijuma i borata, a mi smo uvereni da se ti minerali mogu održivo kopati. Jadar i rudarstvo generalno moraju da se pridržavaju najviših ekoloških standarda za vodu, vazduh, otpad i zaštitu sredstava za život. Takođe moramo ispuniti i premašiti očekivanja zajednice. Ovaj projekat bi takođe mogao da donese ekonomske koristi na lokalnom i nacionalnom nivou – ali ne na štetu životne sredine i lokalnih zajednica. Izazovi sa kojima se suočavamo u Srbiji nisu jedinstveni samo za Srbiju. Ovo je izazov sa kojim se suočava razvoj svih kritičnih minerala u Evropi. Zajednički rad sa svim zainteresovanim stranama je od vitalnog značaja za rešavanje snabdevanja koje ugrožava uspeh zelene tranzicije. Ovo nije nešto što će bilo koja kompanija rešiti sama.
Već smo videli promenu u stavovima kreatora politike prema rudarstvu. U EU, na primer, oni ubrzavaju donošenje zakona dok zahtevaju više standarde i transparentnost u lancima vrednosti baterija. Može li region Zapadnog Balkana da održi korak?
Svakako može. U Srbiji imamo velike resurse, izuzetne stručnjake, značajne potencijalne investicije i solidnu zakonsku regulativu, ali vidim i oblasti kojih bi svi akteri trebalo da budu svesni. Kreatori politike su prepoznali da rudarska industrija igra ključnu ulogu u pružanju zelene i digitalne tranzicije.
Ohrabruje brzo odobravanje i određivanje prioriteta određenih materijala i pristupa projektima. Za otvaranje novog rudnika potrebno je 10 do 15 godina, a to zahteva značajna kapitalna ulaganja. Važno je da kreatori politike, investitori i javnost razumeju vremenski okvir rudarstva – od otkrivanja, preko izdavanja dozvola, izvršenja i izgradnje, do puštanja u rad.
Druga stvar za koju mislim da je ključna je društveno prihvatanje. Poverenje i kredibilitet su ključni za budućnost rudarstva u Evropi. Ljudi žele zelenu tranziciju i zeleniju budućnost – ali ono što ne razumeju je da je rudarstvo potrebno za to. Svesni smo realnosti, tako da moramo da slušamo i bolje pomognemo da objasnimo stvari. Vlade mogu da podignu svest o prednostima rudarstva. I na industriji i na vlastima je da rade zajedno kako bi povratili poverenje zajednice i ukazali na prednosti rudarstva i prerade rude za društvo.
Izvor : Connecting The Region
