Evropska industrijska potražnja za kritičnim sirovinama sve više se vezuje za pitanje kontinuiteta snabdevanja, posebno u lancima koji zavise od uvoza. U tom kontekstu, Italija je preduzela korake ka jačanju domaće uloge u proizvodnji i preradi materijala koji su ključni za industriju i energetsku tranziciju. Odluka dolazi kroz novu uredbu koju je usvojio Savet ministara, uz cilj smanjenja oslanjanja na inostrane izvore.
Uredba je zamišljena tako da smanji zavisnost od minerala iz regija poput Kine, Afrike, Indije i Južne Amerike. Posebno je naglašeno da se upravljanje rizicima u snabdevanju oslanja na institucionalni okvir i redovno planiranje. Ministar za preduzetništvo i “Made in Italy”, Adolfo Urso, i ministar za životnu sredinu i energetsku bezbednost, Pichetto Fratin, postavili su osnovu za koordinaciju kroz tehničko telo.
Ključni element uredbe je uspostavljanje Tehničkog komiteta za kritične i strateške sirovine. Komitet treba da nadzire praćenje lanaca snabdevanja, procenjuje dostupnost zaliha i razvija nacionalni plan za kritične sirovine na svake tri godine. Na taj način se planiranje veže za periodiku koja može da utiče na odluke regulatora i industrije.
Finansijski deo inicijative predviđa izdvajanje milijardu evra iz suverenog fonda resora za preduzetništvo i “Made in Italy”. Sredstva su namenjena podršci projektima koji se odnose na kritične sirovine i podsticanju pojave domaćih industrijskih lidera duž lanca vrednosti. Uredba istovremeno usmerava tokove finansiranja ka Nacionalnom fondu “Made in Italy”.
Regulatorni mehanizam uredbe uključuje uvođenje sistema royalty naknada za nova rudarska ulaganja koja obrađuju kritične sirovine. Stope royalty naknada kreću se od 5% do 7%, pri čemu se plaćaju državi. Ovaj model ima neposredan uticaj na ekonomiku novih projekata, jer uvodi dodatni fiskalni trošak vezan za preradu materijala.
Italijanski potez usklađen je sa okvirom Evropske unije kroz Critical Raw Materials Act (CRMA). CRMA identifikuje 34 kritične sirovine, od kojih je 17 označeno kao strateško. EU strategija koju uredba prati ima cilj da se obezbedi da 10% godišnje potrošnje bude pokriveno materijalima iz domaćih izvora.
Uredba takođe referiše na postojeće geološke potencijale u Italiji, što je relevantno za procenu realne osnove za buduće lance snabdevanja. Urso je izdvojio nalazišta koja uključuju kritični depozit litijuma u Laziju, identifikovan od strane australijske multinacionalne kompanije. Pored toga, pomenute su značajne rezerve titana u Liguriji ukupnog obima od 9 miliona tona.
Za tržišne aktere u regionu, ovakva kombinacija regulatornog okvira i finansijske podrške može da utiče na način na koji se vrednuju projekti u rudarstvu i preradi kritičnih materijala. Tehnički komitet predviđen uredbom trebalo bi da obezbedi kontinuitet praćenja snabdevanja kroz procene zaliha i razvoj trogodišnjih planova. Istovremeno, royalty raspon od 5% do 7% predstavlja parametar koji ulazi u računicu novih poduhvata obrade.
Uredba time postavlja merila koja povezuju državnu politiku sa ciljevima EU u pogledu sigurnosti snabdevanja kritičnim sirovinama. Usvajanje plana na svake tri godine, definisanje nadležnosti komiteta i finansiranje projekata iz fonda resora “Made in Italy” čine centralne tačke implementacije. Na toj osnovi Italija nastoji da ojača kapacitete povezane sa preradom materijala koji su obuhvaćeni CRMA listom.
Na kraju, odluka italijanske vlade predstavlja formalizaciju pristupa koji kombinuje upravljanje lancima snabdevanja, fiskalne instrumente za nove projekte obrade i ciljani budžetski okvir od milijardu evra. Uz identifikovane potencijale litijuma u Laziju i titana u Liguriji, inicijativa se pozicionira kao korak ka većoj domaćoj ulozi u evropskoj potražnji za kritičnim sirovinama. Uredba ostaje usmerena na smanjenje zavisnosti od uvoza iz više geografskih izvora navedenih u samom obrazloženju.
