Projekat Jadar, koji je bio u fokusu domaće i međunarodne javnosti, zvanično je okončan na početku 2022. godine. Ipak, kompanija Rio Tinto nastavlja istraživačke aktivnosti u tom području, uz punu podršku države Srbije, što je potvrdila Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Đorđević je iznela informacije na naučnom simpozijumu pod nazivom „Jadar Project – Progress Until 2021 and Since 2021“ u Kragujevcu. U tom okviru naglasila je da Rio Tinto traži mogućnost sticanja „daljeg zemljišta“ u Jadru kako bi se dovršila istraživanja.
Prema njenim navodima, kompanija se suočava sa značajnim otporom lokalne zajednice, dok se istovremeno pruža podrška članovima zajednice u njihovim naporima da ospore aktivnosti na terenu. Đorđević je dodala da konačan ishod ostaje neizvestan, što ukazuje na to da procesi na lokalu i dalje nisu završeni.
U raspravi o usklađenosti istraživanja sa ekološkim standardima, Đorđević je navela da naučna zajednica ukazuje na nepravilnosti povezane sa radom Rio Tinta. Istakla je očekivanje da pravni stručnjaci intervenišu kako bi došlo do razrešenja spornih pitanja.
Na osnovu zapažanja terenskih stručnjaka, Đorđević je govorila o prisustvu zagađenja životne sredine kao posledici istraživačkih aktivnosti kompanije. Time se, kako je navela, dovodi u pitanje tvrdnja Rio Tinta o strogoj primeni ekoloških kriterijuma.
Posebno je naglasila da podrška Vlade Srbije i izmena zakonodavnog okvira omogućavaju kompaniji da pravno deluje uprkos optužbama za zagađenje i kontaminaciju. Ovakav odnos države prema regulatornom okviru postaje relevantan za procenu rizika i odgovornosti u narednim fazama istraživanja.
Đorđević je takođe ukazala na percepciju da građani treba da se oslanjaju na stručne nalaze umesto na političku retoriku. Njena argumentacija povezuje takvu retoriku sa interesima stranih kompanija, pri čemu se referencira širi kontekst korupcionih rizika.
U tom delu izlaganja navela je da su kompanije sklone izboru regiona sa nižim troškovima eksploatacije, slabijim ekološkim standardima i većim prostorom za koruptivne prakse. Dodala je da je Srbija u poslednjih deset godina pala više od 20 mesta na globalnom indeksu korupcije, što bi moglo uticati na odluke od vrha ka lokalnim nivoima.
Đorđević je ponovila stav struke protiv projekta Jadar zbog njegovog potencijalnog uticaja na životnu sredinu. U njenom izlaganju taj uticaj se opisuje kroz obrazac koji se, kako navodi, tipično vezuje za pustinjske regione u svetu.
Kada je reč o globalnoj raspodeli litijumskih resursa, Đorđević je navela da se većina svetskih rezervi nalazi u Južnoj Americi, posebno u slanim ravnicama Atacame. Prema njenim podacima, oko 70% svetskih rezervi nalazi se upravo tamo, a izdvajanje litijuma se može oslanjati na solarnu energiju.
Za Srbiju je istakla da poseduje samo deo svetskih rezervi i to pretežno u rudama koje zahtevaju složenije i ekološki zahtevnije metode eksploatacije. Naglasila je i da takvi procesi ostavljaju jalovište koje može zagađivati tokom vekova.
U zaključnom delu izlaganja Đorđević je ukazala na problem dugoročne odgovornosti nakon odlaska stranih kompanija sa terena. Time se kao ključna tema nameće pitanje ko preuzima obaveze sanacije i upravljanja posledicama istraživanja ili eksploatacije nakon završetka aktivnosti.
Simpozijum „Jadar Project – Progress Until 2021 and Since 2021“ organizovalo je Udruženje Alliance of Environmental Organizations of Serbia (SEOS), uz saradnju lokalnih udruženja Neko Brine za Levač iz Rekovca i Prvi Prvi na Skali iz Kragujevca. Fokus skupa bio je na razmatranju razvoja projekta do 2021. godine i nakon tog perioda.
