Supported byspot_img
Supported byspot_img
RudarstvoIspitivanje posledica pada cena litijuma na ekonomsku održivost Srbije

Ispitivanje posledica pada cena litijuma na ekonomsku održivost Srbije

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Nakon što je navodno ‘stavljena tačka’ na Rio Tinto u Srbiji, vlada ipak računa na eksploataciju litijuma i najavljuje da će se o tome odlučivati nakon formiranja nove vlade. U međuvremenu, cena ove rude pada. Stručnjaci navode da to ništa ne menja za Srbiju, ali je ključno imati strateški cilj u skladu sa ekološkom agendom.

Cena litijuma je pala za preko 80 odsto u protekloj godini na 13.200 dolara po toni, što je najniži nivo od 2020. godine, nakon što je na tržištu došlo do prekomerne ponude, prenosi Fajnenšel tajms.

“Litijum je, kao i mnoge druge strateške sirovine, roba kojom se trguje na berzi i podložna je fluktuacijama cena u zavisnosti od ponude i potražnje. Ovaj najnoviji pad je zbog toga što Kina usporava proizvodnju električnih vozila. Kina je jedan od najvećih korisnika litijuma za baterije“, kaže Dušan Vasiljević, međunarodni stručnjak za strateško planiranje životne sredine.

Supported by

„Posledice su primorale rudare — uglavnom u Australiji, koja proizvodi 40% svetskih zaliha — da ograniče proizvodnju jer smanjena potražnja za električnim vozilima ostavlja zalihe poluprerađenog materijala u celom lancu snabdevanja. Druge kompanije širom sveta takođe preispituju svoje poslovanje. Iako litijum nije pao tako nisko kao u periodu 2019-2020, kada je dostigao rekordno nisku vrednost od oko 6.000 dolara po toni, profitabilnost mnogih proizvođača je na sličnom nivou“, piše Fajnenšel tajms.

Pitanje isplativosti eksploatacije litijuma je za kompanije, a ne za zemlje koje im to omogućavaju, objašnjava međunarodni stručnjak za strateško planiranje životne sredine.

Upitna je sudbina Rio Tinta u Srbiji, na koju je premijerka navodno stavila tačku, pošto je predsednik Srbije najavio da će ta tema biti ponovo razmotrena“.

“Rio Tinto je finansijski gotovo moćniji od naše zemlje. Ako nešto odluče, nemaju razloga da odustanu od toga”, kaže Vasiljević.

On smatra da promene na tržištu litijuma ne utiču na Srbiju jer, čak i ako postoji eksploatacija, prihod odlazi van zemlje, dok samo deo koji se odnosi na naknade za rudarstvo ostaje unutar zemlje. Glavno pitanje je, kaže, šta je strateški cilj Srbije.

“Šta država Srbija treba da istakne? Industriju, usluge, turizam, šta? Jer svaki dan vidimo novu fabriku za namotavanje kablova, fabriku donjeg veša, pa rudnik, pa IT, pa ćemo praviti automobile, pa nećemo. , ali napravićemo avione i ko zna šta još. To je gubljenje sredstava“, kaže Vasiljević.

On takođe smatra da bi iskopavanje litijuma imalo brojne negativne efekte na životnu sredinu.

Izvor : Serbia Business News

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Terra Balcanica vidi neiskorišćene mogućnosti na Balkanu

Terra Balcanica, kanadska kompanija za istraživanje kritičnih metala, vidi neiskorišćene mogućnosti na zapadnobalkanskom poluostrvu. Šta dobijate kada kombinujete vekove rudarstva, dve evropske jurisdikcije pogodne za eksploataciju resursa, obrazovanu radnu snagu i kontinent koji gladuje za ključnim metalnim resursima? Naš je disciplinovan...

Protiv ponovnog otvaranja rudnika Brskovo glasali država i NVO sektor

Komisija za analizu ugovora o koncesiji za ponovno otvaranje rudnika Brskovo kod Mojkovca juče je većinom glasova usvojila zaključak da se koncesionaru Brskovo Mine više ne produžava koncesija izdata 2010. godine, za koju su rokovi do sada šest puta...

Avrupa Minerals u potrazi za mineralnim bogatstvima Portugalije i Finske

Avrupa Minerals Ltd. je iznela planove o svojim istraživačkim poduhvatima širom Portugalije i Finske. Avrupina priča nije samo o rudarstvu, radi se o utiranju puta za snabdevanje evropskim mineralnim resursima i u budućnosti. Projekat Sesmarias u Portugaliji predstavlja veliki potencijal,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!