Evropska industrija baterija ulazi u fazu u kojoj se upstream segment sve češće tretira kao strateško ograničenje, a ne samo kao troškovni faktor. U tom kontekstu, francuski lider industrijskih minerala Imerys predstavio je plan za projekat litijuma vredan 1,8 milijardi evra u Francuskoj. Najava otvara pitanje kako će se domaća proizvodnja litijuma pozicionirati u odnosu na postojeće lance snabdevanja, posebno kada je rafinisani litijum i dalje snažno vezan za uvoz.
Kompanija je istakla da se nalazište projekta nalazi u zoni blizu Masiva Central u Francuskoj. Projekat je predstavljen kao jedan od većih planiranih evropskih razvojnih poduhvata litijuma, sa potencijalom da obezbedi količine koje bi mogle podržati proizvodnju baterija za stotine hiljada električnih vozila godišnje. Za tržišne učesnike, takva skala je relevantna jer utiče na pregovaračku poziciju oko dugoročnih ugovora o isporuci i na stabilnost nabavki sirovina.
Paralelno sa razvojem projekta, Imerys je poslao poruku institucijama EU o uslovima pod kojima bi domaća proizvodnja mogla da bude konkurentna. Ključni zahtev odnosi se na uvođenje pravila o minimalnom „evropskom sadržaju“ u lancima snabdevanja za EV baterije. Ideja je da se kroz obavezujući procenat vrednosti baterije ili EV-a obezbedi da određeni deo potiče iz evropski miniranog ili evropski rafinisanog litijuma.
Argument kompanije polazi od strukturne zavisnosti Evrope od uvoza litijuma, naročito kada je reč o rafinisanom materijalu. Iako EU već ima inicijative poput Critical Raw Materials Act i plana REsourceEU, tržišna realnost ostaje da su rafinisani tokovi i dalje dominantno povezani sa dobavljačima iz Kine. U praksi, to znači da bi bez dodatnih mehanizama domaći projekti mogli imati poteškoće pri obezbeđivanju dugoročnog offtake-a po cenama koje prate volatilnost globalnog tržišta.
Ekonomika razvoja litijumskih projekata dodatno je opterećena činjenicom da kineski proizvođači imaju uspostavljene lance snabdevanja, niže troškove i oslonac kroz državne instrumente. Imerys time dovodi u vezu regulatorni dizajn sa bankabilnošću projekata i mogućnošću zaključivanja ugovora koji pokrivaju investicione rizike. Za donosioce odluka, ovde je centralno pitanje kako se industrijska politika prevodi u merljive uslove tržišnog pristupa.
U obrazloženju svog stava, kompanija je ukazala na primer Sjedinjenih Američkih Država kroz Inflation Reduction Act. Prema tom modelu, poreske olakšice su vezane za domaći sadržaj, što je doprinelo ubrzanju ulaganja u američku proizvodnju litijuma i baterija. Poređenje sa EU okvirom postavlja pitanje da li sličan mehanizam može obezbediti predvidivost potražnje za evropskim materijalima.
Istovremeno, projektovanje rudarskih aktivnosti u Evropi odvija se pod pojačanim nadzorom javnosti i regulatornim zahtevima za uticaj na životnu sredinu. Imerys je naveo da će primeniti savremene metode eksploatacije i uskladiti se sa strožim evropskim standardima zaštite životne sredine. Ipak, vremenski okviri dozvola zavise od procesa saglasnosti lokalnih zajednica i ispunjavanja uslova nadležnih organa.
Nalazište kod Masiva Central i planirani kapaciteti postavljaju projekat u fokus industrijske tranzicije ka većoj vertikalnoj integraciji evropskog lanca baterija. Najava sugeriše pomeranje ka industrijalizaciji upstream segmenta, ali operativna održivost zavisi od toga da li će regulativa obezbediti tržišni signal koji prati ulaganja. U tom smislu, poruka rukovodstva kompanije naglašava da cilj nije samo miniranje domaćeg litijuma, već i njegova upotreba u evropskim EV i baterijskim lancima.
Za širu regionalnu sliku, ovakve najave utiču na očekivanja dobavljača materijala, proizvođača komponenti i finansijskih aktera koji prate rizik snabdevanja kritičnim sirovinama. Ako bi EU usvojila mehanizam „evropskog sadržaja“, to bi moglo promeniti način na koji se vrednuju offtake ugovori i kako se meri konkurentnost domaćih izvora prema uvoznim tokovima. U narednim fazama pažnja će biti usmerena na regulatorni dizajn, dinamiku dozvola i sposobnost projekta da obezbedi stabilnu potražnju.
