Da. Iako je potražnja za ovim mineralima već velika i očekuje se da će značajno porasti u narednim godinama, ima dovoljno minerala da zadovolji današnje i sutrašnje potrebe za električnim vozilima.
Problem je u tome što gornji deo lanca snabdevanja nije spreman da zadovolji ovu potražnju. Danas, iako ima dovoljno minerala, nema dovoljno operativnih rudnika.
Pošto za uspostavljanje rudnika mogu potrajati godine, moramo da se krećemo veoma brzo kako bismo obezbedili da snabdevanje može zadovoljiti rastuću potražnju, istovremeno poštujući izražene potrebe lokalnih zajednica. Ovaj posao će zahtevati značajna ulaganja da bismo to uradili: samo u Sjedinjenim Državama, moraćemo da uložimo 175 milijardi dolara u naredne dve ili tri godine da bismo uskladili proizvodnju baterija u Kini.
Kako rudarske prakse doprinose ljudskoj i ekološkoj nepravdi?
Današnje rudarske prakse mogu uključivati:
Dečiji i/ili prinudni rad: Prema Međunarodnoj organizaciji rada, više od milion dece je angažovano na dečijem radu u rudnicima i kamenolomima; mnogi primaju malu ili nikakvu platu. Ove prakse su oblik modernog ropstva.
Skladištenje jalovine je još jedan oblik rudničkog otpada koji šteti lokalnoj sredini i stanovnicima. Kada se mineral izvuče iz rude, ostatak rude se odlaže. Ovi ostaci se nazivaju jalovinom i obično se bacaju u nadzemne bare koje zajedno drže brane koje je napravio čovek. Kada se ove brane sruše, mogu izazvati smrtonosna klizišta koja uništavaju poljoprivredna zemljišta i obližnje gradove. Kolapsi takođe mogu zagaditi vodene površine na koje se lokalne zajednice oslanjaju za hranu, poljoprivredu i prihod. Od 1915. godine, širom sveta je zabeleženo više od 250 kvarova jalovišta, u kojima je poginulo 2.650 ljudi. U 2019, jedan kvar brane u rudniku u Brazilu odneo je živote 270 ljudi u tragičnom trenutku.
Zagađenje i iscrpljivanje vode: Bušenje i iskopavanje mogu kontaminirati rezerve površinskih i podzemnih voda. Kako Earthworks napominje, mnogi rudnici u SAD istorijski nisu uspeli da kontrolišu svoje otpadne vode, što je dovelo do zagađene vode za piće, štete po lokalna staništa i poljoprivrede i negativnih uticaja na javno zdravlje. Globalno, rudnici svake godine bacaju više od 200 miliona tona rudarskog otpada direktno u jezera, reke i okeane. Rudarstvo takođe zahteva ogromne količine vode, za proizvodnju jedne tone litijuma potrebno je više od 2 miliona litara vode. Pošto se rudarstvo često dešava u sušnim i polusušnim regionima, ovo može ozbiljno da ugrozi lokalne zalihe vode za zajednice i ekosisteme.
Rodna diskriminacija u rudarskoj industriji: Uprkos značajnom doprinosu žena rudarstvu, njihov rad je manje cenjen i manje zaštićen od rada muškaraca, prema Međunarodnoj organizaciji rada, koja takođe primećuje da u velikim rudarskim operacijama žene retko čine više od 10 odsto rudara. U mnogim zemljama ženama je zakonom izričito zabranjeno da obavljaju određene funkcije u rudnicima.
