Evropski sektor rudarstva i materijala prolazi kroz značajnu transformaciju, prelazeći iz ere dominacije vlasništvom nad resursima u sistem gde vrednost leži u transformaciji sirovina u industrijske metale, hemikalije za baterije i inženjerske materijale. Centralni deo strategije Evrope predstavlja Horizon Evropa, program istraživanja i inovacija EU sa budžetom od 95,5 milijardi evra, koji preusmerava rudarstvo, preradu i cirkularnost kao strateške oslonce energetske tranzicije. Ovaj program stvara prekogranični R&D ekosistem koji sve više utiče na način na koji se projekti dizajniraju, finansiraju i industrijski primenjuju širom Evrope.
Horizon Evropa se razlikuje od tradicionalnih nacionalnih programa jer usmerava sredstva ka višekratnim konzorcijumima koji povezuju rudarske kompanije, proizvođače hemikalija, proizvođače opreme, univerzitete i tehnološke provajdere. Ove mreže funkcionišu preko granica, odražavajući industrijske lance vrednosti koje podržavaju.
Za sektor rudarstva i materijala, ovaj model ima tri glavna uticaja:
- Ubrzanje difuzije tehnologija – Inovacije u hidrometalurgiji, bioleaching-u, digitalnoj optimizaciji rudnika i reciklaži baterija mogu se deliti među zemljama. Metoda testirana u Finskoj može se primeniti u Španiji ili Srbiji, smanjujući vreme razvoja i šireći tehnički rizik.
- Integracija lanca vrednosti – Projekti Horizon povezuju ekstrakciju sa hemijskom konverzijom, proizvodnjom katodnih materijala i reciklažom, osiguravajući koordinisani pristup od resursa do krajnje upotrebe.
- Mobilizacija kapitala – Iako su grantovi Horizon skromni u poređenju sa industrijskim CAPEX-om, oni smanjuju rizik ranih tehnologija, privlačeći dodatna ulaganja od privatnog kapitala i institucija poput Evropske investicione banke.
Evropski mineralni resursi su geografski neujednačeni: Nordijske zemlje su bogate niklom i kobaltom; Južna Evropa poseduje resurse litijuma; dok Centralna i Istočna Evropa imaju industrijsku i metaluršku ekspertizu. Horizon Evropa povezuje ove regione u distribuiranu inovacionu mrežu koja omogućava specijalizaciju unutar lanca vrednosti.
S obzirom na to da prekogranična saradnja donosi kompleksnost kao što su regulatorna raznolikost i administrativni troškovi koordinacije, važno je napomenuti da Horizon finansira pilot projekte ali ne može pokriti troškove pune proizvodnje. Ovo je posebno ograničavajuće za rafinaciju i hemijsku preradu gde su investicioni zahtevi značajni.
Konačno, Horizon Evropa oblikuje konkurentsku prednost Evrope prioritizovanjem niskougljenične prerade, cirkularnih materijala i reciklaže te digitalizacije rudarskih procesa. Iako Evropa ne može da parira Kini po obimu rafinacije, može se takmičiti na polju inovacija i održivosti. Program takođe promoviše cirkularnost finansirajući projekte koji se bave oporavkom metala iz baterija i e-otpada.
Uključivanje pridruženih zemalja kao što su Norveška i zemlje Zapadnog Balkana omogućava pristup tehnologijama, finansiranju i industrijskim mrežama koje usklađuju regionalni razvoj sa evropskim standardima. U tom kontekstu, Srbija ima potencijal da postane ključni igrač u ovom novom okviru saradnje.
