U globalnoj trci za kritičnim mineralima, ključni faktori se više ne odlučuju samo na poljima istraživanja ili u vladinim kancelarijama, već i kroz dugoročne ugovore o otkupu koje potpisuju rudarske kompanije, trgovci, proizvođači baterija i industrijski kupci. Između 2024. i 2026. godine, očekuje se porast ovakvih ugovora koji će značajno uticati na međunarodni lanac snabdevanja litijumom, grafitom, retkim zemljama i hemikalijama za baterije. Ovi ugovori često traju deset godina ili duže i određuju koje kompanije i regioni će kontrolisati materijale koji pokreću električne automobile, sisteme obnovljive energije i naprednu elektroniku.
Za Evropu, koja pokušava da ojača bezbednost snabdevanja kroz EU Zakon o kritičnim sirovinama, posledice su značajne. Dok evropski donosioci odluka teže većem domaćem vađenju i preradi, veliki deo buduće proizvodnje minerala izvan Kine već je dodeljen putem međunarodnih ugovora potpisanih drugde.
U modernoj rudarskoj industriji, ugovori o otkupu imaju mnogo širu ulogu od jednostavnih kupovnih ugovora. Oni funkcionišu kao mehanizmi finansiranja koji omogućavaju novim rudarskim projektima da prikupe kapital, strateški alati snabdevanja za proizvođače kojima su potrebni garantovani sirovinski materijali, kao i geopolitički instrumenti koji oblikuju globalne industrijske lance snabdevanja. Za manje rudarske developere, ovi ugovori su često ključni za obezbeđivanje finansiranja projekata.
Jedan od jasnih primera ove dinamike može se videti u projektu Smackover Lithium u Sjedinjenim Američkim Državama. U martu 2026. godine, projekat je potpisao značajan ugovor o otkupu sa globalnim trgovcem robama Trafigura, obavezujući se da će isporučivati 8.000 tona litijum-karbonata godišnje tokom deset godina nakon početka proizvodnje. Prva faza razvoja projekta cilja na približno 22.500 tona godišnje proizvodnje, što znači da ugovor osigurava više od 40% ukupnog planiranog izlaza.
Sličan obrazac se javlja u sektoru retkih zemalja gde dugoročni ugovori o snabdevanju brzo dodeljuju većinu svetske proizvodnje van Kine. Australijska kompanija Lynas Rare Earths je jedan od retkih velikih proizvođača retkih zemalja izvan Kine. U 2026. godini Lynas je revidirao svoj dugoročni sporazum sa japanskim konzorcijumom Japan Australia Rare Earths (JARE), prema kojem će isporučivati 5.000 tona godišnje neodimij-praseodimij oksida i 75% svoje proizvodnje teških retkih zemalja do 2038. godine.
U međuvremenu, tržište grafita takođe postaje sve više regulisano dugoročnim ugovorima o snabdevanju. Kanadski developer Nouveau Monde Graphite je obezbedio više ugovora o otkupu vezanih za svoj integrisani projekat od ruda do anoda baterija u Kvebeku. Među najznačajnijim ugovorima su oni sa Panasonic Energy koji će primati 13.000 tona aktivnog materijala anode godišnje i trgovcem robama Traxys koji će kupovati 20.000 tona koncentrata grafita godišnje.
Evropske kompanije su istorijski bile manje aktivne u obezbeđivanju dugoročnih mineralnih ugovora, ali neki sada počinju da učestvuju direktnije. Na primer, Traxys Europe je potpisao petogodišnji ugovor o otkupu sa australijskom Arafura Rare Earths koji pokriva između 100 i 300 tona godišnje neodimij-praseodimij oksida iz njihovog Nolans projekta retkih zemalja.
Pored toga, Vulcan Energy Resources je potpisao osmogodišnji ugovor o otkupu sa kompanijom Glencore koji pokriva između 36.000 i 44.000 tona litijum-hidroksida monohidrata tokom prve faze proizvodnje projekta u gornjoj dolini Rajne.
Iako su ti ugovori ključni za stabilno snabdevanje minerala, ne ostvaruju svi dogovori uspešnu proizvodnju zbog tehničkih zahteva sektora materijala za baterije. Na primer, sporazum između Novonixa i automobilske kompanije Stellantis je otkazan zbog problema sa specifikacijama proizvoda.
Krajnje važno je napomenuti da vlade takođe počinju da igraju direktnu ulogu u obezbeđivanju strateških mineralnih zaliha. Kanada je pokrenula program kojim federalna vlada deluje kao glavni kupac kritičnih minerala uz obavezu kupovine od 15.000 tona godišnje koncentrata grafita iz Nouveau Monde projekta kroz sedmogodišnji „take-or-pay“ ugovor.
Evropa se suočava s izazovima jer ostaje nedovoljno zastupljena u globalnim sporazumima o otkupu u poređenju sa konkurentima iz Azije i Severne Amerike koji su agresivno zaključivali ugovore sa projektima iz Australije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Kako globalna potražnja za litijumom, bakrom, grafitom i elementima retkih zemalja raste, struktura rudarske industrije se razvija. Ugovori o otkupu potpisani danas mogu odrediti destinaciju njihove proizvodnje decenijama unapred.
