Planirane investicije u baterijsku industriju u zoni GigaVaasa u Vaasi i Mustasaariu predmet su procene ekonomskih efekata koji se protežu kroz više faza lanca vrednosti. Analitički model razmatra direktne i indirektne uticaje na zaposlenost, obim proizvodnje, dodatu vrednost i poreske prihode, uz raspodelu efekata po regionu Vaasa i šire na nivou cele zemlje. U fokusu su scenariji koji se razlikuju po dinamici realizacije i potrebama tokom izgradnje.
Rezultati modeliranja pokazuju da bi u zavisnosti od scenarija faza proizvodnje mogla generisati između 2,7 i 3 milijarde evra dodate vrednosti, pri čemu bi deo od 0,8 do 1,7 milijardi evra bio alociran na region Vaasa. Istovremeno, obim proizvedenog izlaza procenjuje se na 7 do 7,8 milijardi evra ukupno, uz raspodelu na 2,6 do 5,4 milijarde evra za Vaasa region. Model takođe kvantifikuje troškove rada kroz 111 do 224 miliona evra neto zarada koje bi bile usmerene na potrošnju.
Zaposlenost je jedna od ključnih dimenzija procene. U fazi proizvodnje, prema scenarijima, očekuje se stvaranje od 5.200 do 10.400 novih radnih mesta, pri čemu bi u regionu Vaasa bilo angažovano od 2.400 do 4.900 ljudi. Model dodatno razdvaja efekte po fazama, pa se u izgradnji predviđa rast zaposlenosti koji zavisi od scenarija i može preći prag od 4.000 ili dostići više od 8.000 radnih mesta.
Struktura zapošljavanja u izgradnji posebno je vezana za građevinski sektor, dok se indirektni efekti šire kroz planiranje i proizvodne aktivnosti. U fazi proizvodnje, na vrhuncu aktivnosti, ukupni efekat se kreće od više od 5.000 do više od 10.000 radnih mesta, uz naglasak na industrijskom segmentu. Pored toga, model navodi otvaranje radnih mesta i u logistici, skladištenju i preradi različitih materijala.
Procena obima proizvodnje i dodate vrednosti ukazuje na značajnu skalu ekonomskog uticaja tokom realizacije baterijskog lanca vrednosti. Na godišnjem nivou, model ocenjuje da bi ukupni uticaj na obim proizvodnje mogao biti između 2,5 i 3,7 milijardi evra, dok bi dodata vrednost iznosila između 0,8 i 1,3 milijarde evra. U istom okviru ističe se da najveći deo indirektnih efekata u lancu vrednosti nastaje van regiona Vaasa.
Prema rezultatima modela, oko 76% indirektnih efekata u okviru lanca vrednosti generisalo bi se drugde u Finskoj. Slično tome, oko dve trećine multiplikativnih efekata potrošnje takođe bi se ostvarilo van regiona Vaasa unutar zemlje. Ovakva raspodela je relevantna za razumevanje kako lokalna ulaganja utiču na nacionalnu industrijsku povezanost i tokove dobara.
Poreski efekti predstavljaju dodatnu dimenziju procene koja se deli između regionalnog nivoa i državnog budžeta. Sa stanovišta regiona Vaasa najznačajniji doprinos dolazi kroz opštinske poreze i prihode od poreza na dobit preduzeća, dok godišnje rente za zemljište i porezi na imovinu takođe obezbeđuju značajne prihode opštinama. Na državnom nivou model kao ključne stavke navodi PDV i porez na dobit preduzeća, pri čemu se obim u ovoj fazi ocenjuje kao teško procenljiv.
Rad na proceni poveren je timu koji kombinuje regionalnu razvojnu ekspertizu sa istraživačkom podrškom za urbane analize. Istraživanje su sproveli Valtteri Laasonen i Rasmus Aro iz MDI Public u saradnji sa Seppom Laaksom iz Kaupunkitutkimus TA. Model je konstruisan tako da omogući sagledavanje efekata po fazama realizacije i po scenarijima koji reflektuju različite okolnosti tokom izgradnje.
Gradonačelnik Vaaase Tomas Häyry navodi da model omogućava razumevanje potencijala izgradnje baterijskog lanca vrednosti kako lokalno tako i nacionalno. On ističe da je ukupna slika veća nego što je bilo vidljivo fokusom samo na rad sa klijentima te da su brojke značajnije po obimu uticaja nego što su prvobitno očekivane. Häyry takođe povezuje rezultate sa potrebom da društvo učestvuje u izgradnji finskog baterijskog lanca vrednosti.
U obrazloženju metodologije naglašava se da su formirana dva različita scenarija jer tržišne okolnosti nisu identične u svim situacijama. Lead specialist Valtteri Laasonen navodi da scenariji mogu uključivati različite potrebe tokom građevinske faze, uključujući privremene vršne potrebe za radnom snagom. Time model daje pregled mogućih ishoda kroz različite etape baterijskog lanca vrednosti.
Sa aspekta planiranja investicija u zoni GigaVaasa, Häyry ukazuje da model pruža širu sliku o tome šta se dešava u regionu mimo same lokacije projekta. Posebno se pominju sinergije i mogućnosti skaliranja koje mogu otvoriti nove poslovne prilike za kupce i podizvođače. U tom kontekstu referencira se da su najnoviji rastni pokazatelji EnergyVaasa zabeležili napredak ka održivim rešenjima u regionu.
Kao primer inicijativa vezanih za radnu snagu navodi se nedavno pokrenuta nacionalna kampanja poslodavca koja cilja sadašnje i buduće potrebe za kadrovima. Modeliranje ostaje usmereno na kvantifikaciju ekonomskih parametara kroz direktne i indirektne kanale uticaja, uz jasno definisane raspone za dodatu vrednost, output, zaposlenost i poreske tokove po scenarijima.
