Norveška napreduje sa planovima za otvaranje arktičkog morskog dna za eksploataciju ključnih metala, uključujući bakar, kobalt, cink i retke zemlje, koji su od suštinskog značaja za zelenu energetsku tranziciju. Vlada planira da izda dozvole za istraživanje do 2025. godine, dok bi eksploatacija mogla početi do 2030. godine. Minerali pronađeni na morskom dnu, posebno u sulfidnim naslagama i manganovim korama, ključni su za tehnologije poput baterija i vetroturbina.
Međutim, grupe za zaštitu životne sredine poput WWF-a i Greenpeace-a, kao i ribarska industrija i neki naučnici, upozoravaju na potencijalnu štetu po životnu sredinu. Oni ističu da bi rudarenje moglo ugroziti osetljive morske ekosisteme, uz posledice poput buke i sedimentnih oblaka koji mogu ometati morski život. WWF tuži Norvešku, tvrdeći da procena uticaja na životnu sredinu, na koju se vlada oslanja, nema dovoljno podataka za procenu posledica dubokomorskog rudarenja, budući da je 99% arktičkog morskog dna još uvek neistraženo.
Područje koje bi moglo biti predmet eksploatacije, severno od Arktičkog kruga, prostire se na 280.000 kvadratnih kilometara između Svalbardskog arhipelaga i Grenlanda. Regija je dom jedinstvenog i uglavnom neistraženog morskog biodiverziteta. Naučnici naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima kako bi se razumeli ekosistemi ovog područja pre nego što rudarenje počne, jer bi pojedine vrste mogle izumreti pre nego što budu otkrivene.
Kompanija Green Minerals, rudarska startap firma, planira da eksploatiše neaktivne hidrotermalne izvore, izbegavajući aktivne, gde se većina morskog života razvija. Kompanija je posvećena minimiziranju uticaja na životnu sredinu, angažujući morske biologe tokom istraživanja. Ipak, kritičari tvrde da, čak i uz mere predostrožnosti, dubokomorsko rudarenje nosi značajne rizike za životnu sredinu, pa sve više raste poziv za moratorijum na takve aktivnosti dok se ne sprovedu dodatna istraživanja.
Dok Norveška vidi stratešku važnost u kontroli ovih resursa, ekološke grupe smatraju da bi buduća potražnja za mineralima mogla biti zadovoljena kroz reciklažu i alternativne tehnologije. Međunarodni autoritet za morsko dno, koji nadgleda rudarenje u međunarodnim vodama, još uvek radi na regulativama, a nekoliko zemalja poziva na obustavu dubokomorskog rudarenja kako bi se omogućila dalja istraživanja. WWF čeka presudu o svojoj tužbi, pri čemu su obe strane spremne na moguće žalbe.
