Evropska unija je označila zatvorenu rafineriju nikla u Brazilu kao „strateški projekat“ u cilju obezbeđivanja snabdevanja niklom za industriju i energetsku tranziciju. Međutim, ova rafinerija je pod kontrolom kompanije koja se suočava s finansijskim teškoćama i ima problematičan ekološki dosije, što dovodi u pitanje njenu održivost i usklađenost sa standardima zaštite životne sredine.
U 2022. godini, EU je izradila Zakon o kritičnim sirovinama kako bi smanjila zavisnost od Kine. Strateški projekti, kako unutar tako i van Evrope, bili su centralni deo ove politike. Prva lista projekata objavljena je 2025. godine, a dok su visoko profilisani slučajevi poput projekta litijuma u Srbiji privukli pažnju, manje poznate inicijative poput rafinerije São Miguel Paulista (SMP) u Brazilu otkrivaju slabosti u kriterijumima odabira.
Među glavnim zabrinutostima su:
- Održivost projekata
- Stvarne koristi za evropsku industriju
- Socio-ekološki uticaj na lokalne zajednice
Rafinerija SMP je neaktivna od 2016. godine, prethodno pod upravom Votorantim Metais, a sada je pod kontrolom australijske kompanije Jervois Global koja se trenutno nalazi u postupku bankrotstva. Očekuje se da će proizvodnja biti obnovljena tek 2027. godine, pri čemu će nivo proizvodnje biti ispod prethodnih kapaciteta.
Izbor ove rafinerije postavlja ozbiljna pitanja s obzirom na evropske ciljeve smanjenja zavisnosti od Kine i Indonezije koje dominiraju globalnom obradom nikla. Iako obrada nikla nije visoko koncentrisana poput retkih zemalja, oslanjanje Evrope na problematičnu rafineriju stvara zabrinutost.
Izazovi sa kojima se suočavaju rukovodioci Jervois Globala uključuju:
- Planirana proizvodnja nikla će se prvobitno fokusirati na nerđajući čelik, a ne na baterije za električne automobile
- Procena proizvodnje: 10.000 tona metalnog nikla do 2028. godine, što je ispod prethodnih kapaciteta
- Sirovine će verovatno biti uvezene iz Indonezije, što ograničava autonomiju snabdevanja Evrope
Iako bi projekat mogao generisati lokalne poslove (450 direktnih i 1.300–1.500 indirektnih), strateška vrednost za tržište baterija električnih vozila u Evropi je minimalna na početku.
Okruženje São Miguel Paulista ima dugu istoriju industrijske zagađenosti koja datira još iz vremena rada Nitro-Química Brasileira:
- Ispuštanje otpada u reku Tietê, ubistvo riba i hemijska kontaminacija
- Nesreće radnika, eksplozije i suzbijanje sindikata tokom vojne diktature
- Stalna zabrinutost zbog zagađenja vazduha, vode i tla
Ova istorija postavlja ozbiljna pitanja o usklađenosti sa ESG standardima vezanim za stratešku oznaku EU za ovu rafineriju.
Nedavne promene u Zakonu o opštem ekološkom licenciranju u Brazilu omogućavaju samolicenciranje čak i za velike rudarske projekte. Kritičari upozoravaju da to potkopava više od 40 godina zaštite životne sredine i dovodi ljudska prava, javno zdravlje i ekosisteme u rizik. Izveštaji ukazuju da rudarske kompanije često utiču na zakonodavne procese i procese licenciranja, povećavajući ekološke i društvene rizike.
Slučaj rafinerije SMP ilustruje:
- Slabe kriterijume odabira za strateške projekte EU
- Ograničene neposredne koristi za ambicije Evrope u oblasti baterija i energetske tranzicije
- Značajne ESG i ljudskopravaške rizike u zemljama domaćinima
Evropa mora implementirati svoje ESG standarde u praksi, ojačati mere reciklaže i efikasnosti resursa te osigurati da spoljašnje snabdevanje ne ugrožava ljudska prava ili ekološku sigurnost.
