Evropa se suočava sa sve većim izazovima u obezbeđivanju kritičnih minerala potrebnih za vojnu i industrijsku upotrebu, s obzirom na trenutne tenzije u Hormuškom zalivu koje otkrivaju ranjivosti globalnih lanaca snabdevanja. Ove tenzije su posebno zabrinjavajuće jer Evropa zavisi od uvoza, što je istakao Michael Wurmser, osnivač londonske kompanije za rudarske usluge Norge Mineraler.
Prema njegovim rečima, sulfat, ključna komponenta za ekstrakciju bakra i kobalta, predstavlja značajan rizik. U poslednje vreme, cene sulfata su porasle za 25% i trenutno su 165% više nego prošle godine. Ovo povećanje cena dolazi usred problema sa transportom i selektivnom blokadom Hormuškog prolaza, što dodatno otežava dostupnost ovog važnog resursa.
Evropska unija je postavila ambiciozan plan poznat kao „10-40-50“, koji predviđa da do 2030. godine 10% mineralnih potreba bude obezbeđeno kroz domaću ekstrakciju, 40% kroz rafinaciju unutar kontinenta i 25% kroz reciklažu. Međutim, Wurmser smatra da je ovaj plan nedovoljan za ispunjenje strateških zahteva Evrope.
On naglašava potrebu da Evropa pogleda unutra i iskoristi bogate resurse poput fosfora, litijuma, mangana, grafita i bakra koji se nalaze ispod njene površine. Trenutni pristup je fragmentaran i može biti potencijalno neodgovoran prema budućim potrebama.
U svetlu krize izazvane pandemijom COVID-19 i ratom u Ukrajini, globalni lanci snabdevanja su pokazali svoju krhkost. Wurmser ukazuje na važnost vertikalne integracije lanca snabdevanja – od ekstrakcije do obrade do krajnje upotrebe – posebno u sektorima odbrane i proizvodnje hrane. On upozorava da borba za retke resurse na globalnom tržištu nije ekonomska niti bezbednosna strategija.
Nepostupanje po ovim pitanjima može dovesti do gubitka milijardi evra u poreskim prihodima, kao i do propuštenih prilika za iskorišćavanje miliona tona neiskorišćenih minerala. Pored toga, cene će nastaviti da rastu pod uticajem Irana nad Hormuškim koridorom.
Wurmser zaključuje da budućnost evropske industrije i vojske zavisi od ponovnog preuzimanja kontrole nad resursima koji se nalaze ispod evropskog tla, umesto da se oslanja samo na globalna tržišta.
