Energetska tranzicija u Evropi oslanja se na kritične sirovine koje se kopaju i prerađuju u državama koje su geografski i politički udaljene od Evropske unije. Kobalt, bakar, litijum, nikl i retki zemni metali ulaze u šire lance snabdevanja za tehnologije niskougljenične energije. U takvom kontekstu, pitanje strateških zavisnosti ne svodi se samo na lokacije ležišta i postrojenja, već i na to ko kontroliše kapital u kompanijama koje proizvode te materijale.
U 2024. godini Evropska unija je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama, sa ciljem da obezbedi sigurnost lanaca snabdevanja i smanji oslanjanje na izvore van EU. Međutim, proizvodnja i prerada kritičnih sirovina ostaju koncentrisane u ograničenom broju zemalja. Ta koncentracija stvara operativni i politički rizik, jer dominantni dobavljači mogu koristiti svoju poziciju za šire strateške interese.
Geografska raspodela proizvodnje posebno je vidljiva u podacima koji ukazuju na ekstremnu koncentraciju pojedinih metala. Demokratska Republika Kongo proizvodi 73% svetskog kobalta, dok Kina kopa 69% retkih zemnih elemenata. Indonezija obezbeđuje polovinu globalne ponude nikla, što prema dostupnim podacima (USGS 2023) dodatno pojačava zavisnost od nekoliko jurisdikcija.
Takva struktura tržišta dodatno je komplikovana time što kontrolu nad tokovima sirovina drži mali broj velikih aktera. Koncentracija firmi koje upravljaju snabdevanjem kritičnim sirovinama može voditi ka oligopolskim tržišnim strukturama. U analitičkim prikazima navodi se da top četiri rudarske kompanije kontrolišu oko 55% proizvodnje kobalta, dok top pet kompanija drži približno 80% tržišnog udela litijuma (IRENA 2023).
Dok je geografska koncentracija resursa dobro dokumentovana, poreklo vlasništva nad kompanijama koje učestvuju u eksploataciji manje je obrađeno u javnim analizama. Razumevanje ko su stvarni vlasnici i kontrolori kapitala postaje relevantno za procenu strateških zavisnosti, naročito kada se politički rizici prelivaju kroz finansijske veze. U tom smislu razvijena je baza podataka koja mapira poreklo akcionara u globalnim kompanijama povezanim sa rudarstvom kobalta, bakra, litijuma, nikla i retkih zemnih elemenata (Faubert et al. 2024), nadovezujući se na raniji metodološki okvir (Leruth et al. 2022).
Baza koristi više indikatora kako bi prikazala geografsko poreklo vlasnika kapitala. Među njima su stope posedovanja ponderisane proizvodnjom i tržišnom kapitalizacijom, kao i mere većinskog vlasništva. Ovakav pristup omogućava da se proceni raspodela kontrole kroz finansijske udjele, a ne samo kroz to gde se nalazi rudnik ili pogon.
Rezultati ukazuju da neevropski investitori drže značajan deo kapitala u kotiranim kompanijama koje proizvode kritične sirovine. Posebno se ističe dominantno prisustvo kineskih investitora u eksploataciji retkih zemnih elemenata i kobalta, uz nešto manji obuhvat kada je reč o litijumu. Nasuprot tome, evropski investitori imaju relativno ograničene pozicije u tim industrijama.
U sektoru nikla uloga EU je drugačije profilisana zbog investicionih veza koje se pripisuju ruskim interesima preko ulaganja u Kipar. Time se pokazuje da geografsko poreklo resursa ne mora automatski da odgovara geografskoj raspodeli kontrolnog kapitala nad kompanijama. Za procenu ranjivosti lanaca snabdevanja to je značajno jer finansijska kontrola može ostati van EU čak i kada su operativne aktivnosti prisutne na evropskom tržištu.
Pored Kine, američki investitori imaju značajne udjele, naročito u sektorima litijuma i bakra. Analiza takođe beleži da investitori iz Latinske Amerike poseduju značajan kapital u firmama koje proizvode litijum i bakar, ali nivo ulaganja ne prati njihov udeo u globalnoj proizvodnji. U slučaju Australije primećeno je iznenađujuće ograničeno prisustvo investitora u litijumskom sektoru uprkos velikim rezervama te zemlje.
Dodatna tačka koja utiče na interpretaciju vlasničkih obrazaca odnosi se na to da su dva najveća australijska rudnika litijuma u vlasništvu kineskih kompanija. To povezuje resursnu bazu jedne jurisdikcije sa kontrolom kapitala druge, što može imati implikacije na stabilnost nabavki i upravljanje rizikom kroz finansijske kanale. U praksi, ovakvi obrasci menjaju način na koji se meri izloženost pojedinim dobavljačima.
Uloga baze podataka nije ograničena na opisivanje raspodele udela, već pruža detaljniji pregled interesa vlasnika kapitala u kotiranim CRM kompanijama. U uslovima rastućih geopolitičkih tenzija takve informacije mogu biti relevantne za identifikovanje ranjivosti koje nisu vidljive samo kroz geografiju rudnika ili zemalja proizvodnje. Zakon o kritičnim sirovinama nastoji da ublaži zavisnosti diverzifikacijom izvora snabdevanja na nivou država, ali fokus na državnoj raznolikosti ne adresira direktno rizike povezane sa koncentracijom vlasničkog kapitala.
Zbog toga procena koncentracije kapitala kroz podatke o vlasništvu nudi drugačiju perspektivu od oslanjanja isključivo na lokacije resursa. To može pomoći regulatorima i industriji da preciznije razumeju gde nastaju potencijalne tačke pritiska duž lanca vrednosti. Ujedno se otvara prostor za bolju usklađenost ciljeva diversifikacije sa realnim strukturnim faktorima kontrole.
Zakon takođe predviđa jačanje kapaciteta EU za eksploataciju, preradu i reciklažu kritičnih sirovina. Razvoj snažne evropske rudarske industrije zahteva značajna privatna ulaganja (Hache i Normand 2024), što dodatno povećava važnost transparentnosti o tome ko kontroliše nove projekte unutar EU. U tom smislu, razumevanje izvora kontrole nad evropskim rudarskim kompanijama postaje relevantno za procenu kako supply rizici mogu imati političku dimenziju.
Analiza zato naglašava potrebu za metal-specifičnom strategijom koja bi uzimala u obzir i raspodelu kontrolnog kapitala pored geografije proizvodnje. Baza podataka pruža okvir koji može pomoći evropskim entitetima da bolje razumeju strukturu udela u ključnim CRM firmama dok se energetska tranzicija odvija kroz sve veće zahteve za kobaltom, bakrom, litijumom, niklom i retkim zemnim elementima. Način merenja zavisnosti postaje centralan element za procenu strateške otpornosti ekonomskog sistema EU.
