Evropska unija je više od decenije radila na okviru za obezbeđivanje snabdevanja kritičnim sirovinama, počevši od početne identifikacije 2011. godine koja je obuhvatila 14 stavki. Taj proces je uključivao višefazno političko oblikovanje, prikupljanje podrške i usaglašavanje nadležnosti u institucijama EU. U praksi, vreme potrebno za donošenje akta postalo je jednako važno kao i sama lista materijala, jer utiče na tempo planiranja lanaca snabdevanja.
Zvanični korak ka zakonodavnom tekstu usledio je kada je Evropska komisija u martu 2023. predstavila predlog akta, kao deo šireg paketa Green Deal Industrial Plan for the Net-Zero Age. Predlog je zatim dobio podršku u Evropskom parlamentu u decembru iste godine. Ovaj sled događaja pokazuje da je politički konsenzus postignut kroz paralelne faze u različitim telima EU, ali ne i bez dodatnih procedura.
U martu 2024. Savet EU dao je odobrenje i usvojio Akt o kritičnim sirovinama, uz očekivanje da zakon stupi na snagu u maju 2024. Komisija je pri tome isticala da je postizanje političkog dogovora ostvareno u rekordnom roku. Međutim, detalji procesa ukazuju na to da su formalne i radne faze bile opsežne, što može imati posledice na način implementacije i operativnu pripremu aktera u lancima vrednosti.
Tokom razmatranja, Savet EU je održao 14 sastanaka pre usvajanja zakona, što govori o intenzivnom pregovaranju oko sadržaja i primene. Istovremeno, relevantni specijalistički odbor Evropskog parlamenta prošao je kroz 1.172 amandmana predložena na tekst akta, pri čemu je 107 amandmana stavljeno na glasanje. Takav obim proceduralnog rada sugeriše da se akt oblikovao kroz širok spektar tehničkih i političkih intervencija.
Uspešno prolazak akta kroz institucije EU predstavlja značajan regulatorni ishod za lance snabdevanja kritičnim sirovinama u narednim godinama. Ipak, očekivane prepreke ostaju deo realnosti implementacije, posebno kada se uzme u obzir da se zakonodavni okvir oslanja na usklađivanje više nivoa odgovornosti. U industrijskom smislu, to se reflektuje na planiranje kapaciteta i tokova materijala koji ulaze u proizvodne procese.
Početna identifikacija kritičnih sirovina iz 2011. godine obuhvatila je 14 stavki, a put do konačnog zakonodavnog teksta trajao je duže od deset godina. Najava akta usledila je u septembru 2022, nakon što su se formulisanje politike i prikupljanje političke podrške približili fazi formalnog predloga. Ovaj vremenski raspon ukazuje da su kriterijumi za kritičnost i prioriteti snabdevanja morali da se stabilizuju pre nego što su pretočeni u operativni regulatorni instrument.
U martu 2023. predlog Komisije postavljen je kao deo industrijskog plana za neto-nulte emisije, čime se akt pozicionirao kao deo šire strategije energetskog i industrijskog preobražaja. Parlamentarna podrška u decembru iste godine dodatno je učvrstila političku legitimaciju teksta pre odluke Saveta EU. Odobrenje Saveta u martu 2024. zatvorilo je ključnu fazu zakonodavnog ciklusa.
Očekivanje da zakon postane važeći u maju 2024. stavlja fokus na period neposredno pre stupanja na snagu i na to kako će se pravila operacionalizovati kroz naredne korake. Iako Komisija naglašava brzinu postizanja konsenzusa, činjenica da su potrebni brojni sastanci Saveta i veliki broj amandmana prošli kroz parlamentarne procedure govori o složenosti usklađivanja interesa. Za industrijske učesnike to znači da će regulatorni signal biti jasan po pitanju pravca politike, ali sa potencijalno zahtevnim prelaznim fazama.
Akt o kritičnim sirovinama takođe ima strateški značaj jer treba da ojača otpornost lanaca snabdevanja za kritične materijale tokom dužeg vremenskog perioda. Istovremeno, regulatorni proces pokazuje koliko su institucijske procedure povezane sa tehničkim detaljima primene i prioritetima politike snabdevanja. U tom kontekstu, donošenje akta predstavlja prekretnicu za evropski pristup upravljanju rizicima dostupnosti sirovina.
