EU sklapa ugovore sa Afrikom i Latinskom Amerikom za kritične sirovine. Nalazi se između Kine, Rusije i SAD zbog minerala koji su neophodni za zelenu tranziciju.
„Veoma je važno da se Afrika ne vidi kao rezervoar sirovina koji zapadnjaci nastavljaju da eksploatišu za stvaranje dodatne vrednosti na drugim mestima. Upozorenje dolazi od Celine Tshizena Pegasus, kongoanskog advokata i direktora u Afrewatch-u, čuvaru prirodnih resursa.
U julu, Afrewatch i desetine međunarodnih nevladinih organizacija poslali su otvoreno pismo Evropskoj komisiji, osuđujući njenu strategiju za nabavku kritičnih sirovina sa juga. Ležišta minerala kao što su kobalt, litijum, nikl i retke zemlje jedva da se istražuju u Evropi, a kamoli da se kopaju u količinama potrebnim za zelenu tranziciju. Ipak, oni su ključni za proizvodnju elektronike, električnih vozila i obnovljive energije. Njihovo vađenje može imati razorne uticaje na životnu sredinu, autohtono zemljište i ljudska prava.
„Mi, u zemljama bogatim resursima, već doživljavamo dvostruke uticaje klimatske krize“, navodi se u pismu. „S jedne strane kroz efekte samih klimatskih promena, a sa druge strane zbog povećanja rudarske i obnovljive tehnologije koja je rezultat planova za dekarbonizaciju bogatih zemalja.
Demokratska Republika Kongo, u kojoj živi Pegaz, proizvodi preko 60 odsto svetskog kobalta. Vađenje metala iz zemlje je neophodno za pravljenje akumulatora i računara za automobile. Ali rudarenje kobalta izaziva krčenje šuma i dečiji rad, dok često pune džepove naoružanih grupa u zemlji razorenoj sukobima.
EU je upravo potpisala sporazum sa vladom Konga o boljem pristupu svojim prirodnim resursima. „Civilno društvo nije informisano i nije konsultovano“, kaže ona.
Slična zabrinutost izražena je i u Latinskoj Americi, gde Brisel takođe gleda na mineralna bogatstva. „Sporazumi se potpisuju bez ikakve transparentnosti ili javne debate, a ekološka i ljudska prava gotovo nikada nisu u središtu pregovora“, kaže Pia Marchegiani iz Farna, argentinske nevladine organizacije za održivi razvoj. „Latinskoj Americi je potrebna drugačija vrsta saradnje, ona koja ne reprodukuje kolonijalne elemente prošlosti.
Na nedavnom putovanju u Čile, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je raskid sa prošlošću i drugačiji pristup . „Mi mislimo drugačije“, rekla je. „Drugi uzimaju minerale nakon što su izvađeni i donose ih u svoje zemlje , preradjuju i tu se stvara dodatna vrednost.
„Smatramo da je za lokalne zajednice mnogo bolje da ovde ne samo da imate rudarstvo i vađenje, na način koji poštuje životnu sredinu, već da imamo i proces prerade i ceo lanac vrednosti.
