Evropska regulativa o rudarskom otpadu našla se pod pritiskom nakon pravne analize koju je naručila nevladina organizacija Transport & Environment (T&E). Analiza polazi od činjenice da Evropa planira otvaranje novih rudnika kako bi ispunila cilj od 10% iz Zakona o kritičnim sirovinama. U tom kontekstu, T&E procenjuje da postojeća pravila ne odgovaraju potrebama koje donose novi projekti, posebno kada su u pitanju zaštita okoline i zajednica.
T&E ističe da se u javnom diskursu često navode visoki ekološki i društveni standardi kao zaštitni mehanizam za rudarske aktivnosti. Međutim, prema zaključcima pravne analize, postoje značajne regulatorne praznine u načinu na koji se uređuje upravljanje rudarskim otpadom. Posebno se razmatraju rizici povezani sa projektima koji uključuju kritične sirovine, uključujući litij.
Analiza dodatno dovodi u vezu pad evropskog rudarskog sektora tokom decenija sa tvrdnjom da su pojedine odredbe zastarele. U takvom okviru, T&E navodi da su regulatorni zahtevi u nekim slučajevima manje strogi nego u državama poput Brazila i Kine. Ovaj kontrast je relevantan jer se očekuje da će novi ciklus razvoja rudnika zahtevati preciznije tehničke i operativne standarde.
U pozadini rasprave o usklađivanju politika, ranije je potpisan Memorandum o razumevanju o održivim sirovinama između Srbije i Evropske unije. Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije, tom prilikom je izjavio da EU poseduje najobuhvatniji i najstroži regulatorni okvir za održivi razvoj i zaštitu životne sredine. T&E-ova analiza, međutim, usmerava fokus na to da se taj okvir ne pokazuje dovoljno preciznim kada je reč o rudarskom otpadu.
Jedan od projekata koji se našao u središtu razmatranja je Jadar projekat kompanije Rio Tinto. Iako je projekt prepoznat kao relevantan za litijsku vrednosnu lanac, pravna analiza T&E-a ocenjuje da postojeće evropske smernice ne obezbeđuju dovoljan nivo tehničke i operativne sigurnosti. Time se otvara pitanje kako regulatorni standardi utiču na procenu rizika pre početka rada i tokom čitavog životnog veka postrojenja.
Pravna analiza se oslanja na Direktivu 2006/ o ekstraktivnom otpadu, poznatu kao Extractive Waste Directive (EWD). Studiju je sprovela nizozemska advokatska kancelarija Hörchner Advocaten, angažovana od strane T&E-a. Fokus je na tome da li direktiva sadrži dovoljno jasne obaveze i mehanizme kontrole za nove rudarske projekte.
Prema nalazima analize, jedan od ključnih problema je nedostatak obaveznih tehnoloških standarda. Direktiva, kako se navodi, ne nalaže usvajanje najbezbednijih i najnaprednijih tehnologija za upravljanje rudarskim otpadom. Za operatore to znači da minimalni regulatorni prag možda ne garantuje primenu najboljih raspoloživih rešenja u fazi planiranja i projektovanja.
Analiza takođe ukazuje na nedovoljnu zaštitu životne sredine i lokalnih zajednica u postojećim odredbama. T&E ocenjuje da trenutni mehanizmi ne pružaju adekvatnu zaštitu pogođenim područjima i stanovništvu koje može biti izloženo uticajima rudarskih aktivnosti. U praksi to može uticati na kvalitet procena rizika i na način na koji se upravljanje posledicama ugrađuje u planove rada.
Poseban deo procene odnosi se na rizike povezane sa zatvaranjem rudnika. Postoje zabrinutosti oko bezbednosti procesa zatvaranja i mogućnosti katastrofalnih ishoda ukoliko nisu uspostavljeni odgovarajući protokoli. Budući da zatvaranje predstavlja dugoročnu fazu sa specifičnim inženjerskim zahtevima, ova tačka ima direktan operativni značaj za planiranje troškova i odgovornosti.
T&E navodi i probleme u pogledu jasnoće odgovornosti i rokova u slučaju nezgoda ili štete. Direktiva, kako se ocenjuje, ne definiše dovoljno precizno ko snosi odgovornost u incidentnim situacijama niti određuje snagu ili učestalost planova prevencije i nadzora. Takva nejasnoća može otežati standardizaciju postupanja među državama članicama i kompanijama koje rade po različitim interpretacijama.
Na osnovu tih nedostataka, T&E upozorava na rizik fragmentacije u primeni direktive. Prema analizi, mnoge ključne odredbe ostaju dvosmislene i prepuštene diskreciji pojedinih država članica. To znači da isti tip rudarskog projekta može naići na različite nivoe obaveza zavisno od nacionalnog tumačenja.
U tom smislu, organizacija traži reviziju EWD-a i podnosi preporuke koje bi trebalo da uklone identifikovane praznine. Cilj preporuka je da se unapredi odgovornost i preventivni pristupi kako bi regulativa bila usklađena sa standardima očekivanim za nove rudarske projekte. Time se fokus pomera sa opšteg okvira ka konkretnijim pravilima koja utiču na tehnologiju, upravljanje rizicima i dugoročne obaveze.
Analiza dolazi u trenutku kada evropski regulatorni okvir treba da podrži industrijske planove vezane za kritične sirovine kroz cilj od 10%. Razmatranje direktive iz 2006. godine pokazuje kako tehnički detalji upravljanja rudarskim otpadom mogu postati centralni element procene spremnosti politike za sledeću rundu razvoja kapaciteta. U fokusu ostaju pitanja tehnologije, zaštite zajednica, bezbednosti zatvaranja rudnika i preciznosti odgovornosti tokom celog životnog ciklusa postrojenja.
