Ogromno podzemno nalazište visokokvalitetnog fosfatnog kamena u Norveškoj, koje se postavlja kao najveće na svetu, dovoljno je veliko da zadovolji svetsku potražnju za solarnim panelima i baterijama za električne automobile u narednih 50 godina.
Fosfatni kamen je suštinski element koji se koristi u proizvodnji fosfora za industriju đubriva i uključen je u martovski predlog Evropske komisije za Zakon o kritičnim sirovinama.
Procenjuje se da norveško nalazište vredi najmanje 70 milijardi tona, što je nešto manje od 71 milijarde tona dokazanih svetskih rezervi prema proceni Geološkog zavoda SAD 2021.
Do sada najveća nalazišta fosfatnih stena na svetu – oko 50 milijardi tona – nalaze se u regionu Zapadne Sahare u Maroku. Sledeći najveći se nalaze u Kini (3,2 milijarde tona), Egiptu (2,8 milijardi tona) i Alžiru (2,2 milijarde tona), prema američkim procenama.
„Sada, kada nađete nešto takve veličine u Evropi, što je veće od svih drugih izvora koje poznajemo – to je značajno“, rekao je Majkl Vurmser, osnivač kompanije Norge Mining, kompanije koja stoji iza otkrića.
U saopštenju poslatom EURACTIV-u, Evropska komisija je pozdravila potvrdu masivnog norveškog nalazišta fosfatnih stena. „Otkriće je zaista odlična vest, koja bi doprinela ciljevima predloga Komisije o Zakonu o kritičnim sirovinama“, rekao je portparol izvršne vlasti EU.
Električni automobili i solarni paneli
Oko 90% svetske iskopane fosfatne stene koristi se u poljoprivredi za proizvodnju fosfora za industriju đubriva, za koji trenutno ne postoji zamena. Ali fosfor se takođe koristi u proizvodnji solarnih panela i litijum-gvožđe-fosfatnih baterija (LFP) za električne automobile, kao i poluprovodnika i kompjuterskih čipova.
Evropska komisija je sve ove proizvode označila kao „od strateške važnosti“ za održavanje statusa Evrope kao globalne elektrane u proizvodnji ključnih tehnologija za zelenu i digitalnu tranziciju.
„Zato verujemo da će fosfor koji možemo da proizvedemo biti važan– on pruža autonomiju“, rekao je Vurmser u intervjuu za EURACTIV.
Količine fosfora potrebne za proizvodnju baterija su trenutno male, a predviđa se da će predstavljati samo oko 5% globalne potražnje do 2050. godine, prema članku objavljenom prošle godine u naučnom časopisu Nature.
Međutim, velike zemlje proizvođači poput Kine i SAD „mogu nastojati da zaštite svoje domaće zalihe ograničavanjem izvoza, kao što se videlo 2008. sa kineskom izvoznom carinom“, nastavlja članak Nature. Budući poremećaji u snabdevanju će stoga „verovatno biti geopolitičke i ekonomske prirode, mnogo pre nego što se globalne rezerve iscrpe“, dodaje se.
Poznate rezerve visokokvalitetnog fosfatnog kamena polako se iscrpljuju i drže ih četiri ili pet velikih dobavljača izvan Evrope.
„Mala ponuda u kombinaciji sa velikom potražnjom znači povećanje cene“, dodaje se.
Rafinacija fosfora je takođe proces koji zahteva visok nivo ugljenika, što znači da je većina industrije trenutno koncentrisana u Kini, Vijetnamu i Kazahstanu, kaže Vurmser.
„To je deo razloga zašto više nema proizvodnje ove kritične sirovine u Evropi – u Holandiji je bilo pre mnogo godina, ali su je prekinuli zbog velikog zagađenja“, objašnjava on.
Ali, prema Vurmseru, Norveška je u mogućnosti da poštuje strože ekološke standarde prilikom iskopavanja i rafinisanja tih minerala nego što to trenutno rade azijski konkurenti, primenom tehnologije za hvatanje i skladištenje ugljenika.
„Fosfor iz Kine, Vijetnama ili Kazahstana ne čini solarne panele nužno zelenim proizvodom. Dakle, to naglašava naš koncept da održivost počinje u zemlji, kada iskopate stvari“, kaže on.
Otkriće 2018
Norge Mining je prvobitno otkrio ovo nalazište 2018. na osnovu informacija koje je obezbedio Norveški geološki zavod. Rudno telo u zemlji, za koje je prvobitno procenjeno da se proteže 300 metara ispod površine, u stvari je bilo duboko 4.500 metara, saznaje se od kompanija.
„Kada smo to otkrili, uradili smo dva programa bušenja u dve zone. I na te dve zone, do 400 metara, otkrili smo dva resursa svetske klase, koji zajedno omogućavaju snabdevanje sirovinama za najmanje 50 godina“, rekao je Vurmser.
Trenutno je nemoguće bušiti na dubinama od 4.500 metara, pa su geolozi koji rade na projektu procenili samo trećinu zapremine, do 1.500 metara od površine klasifikuje kao kritične sirovine i koriste se u vazduhoplovnoj i odbrambenoj industriji. Vurmser nije rekao koliko su značajni ti depoziti.
Dozvole
Sada kada je faza istraživanja završena, Norge Mining želi da prebaci projekat na sledeću fazu rudarske proizvodnje. Prema Vurmseru, norveška vlada je podržal projekat, proglasivši u decembru da će svi projekti kritičnih sirovina u Norveškoj biti predmet brzog odobrenja. Ispunjeni su osnovni preduslovi za dobijanje rudarskih dozvola, uključujući studije ekonomske isplativosti, kažu u kompaniji.
Ali to se ne može reći za Evropsku uniju.
U svom martovskom predlogu Zakona o kritičnim sirovinama (CRM), Evropska komisija je klasifikovala fosfor i fosfatne stene kao „kritične“, ali ne i kao „strateške“ minerale, koji podležu standardu za brzom izdavanju dozvola. .
„Ono što je važno je da zvaničnici u Briselu razumeju strateški značaj ovih sirovina“, rekao je Vurmser za EURACTIV.
Norge Miningu nije potrebna finansijska sredstva – kompanija je već navela interesovanje kompanija u Evropi, SAD i Japanu, uključujući „dva značajna proizvođača aviona“ koji su zainteresovani za snabdevanje titanijumom.
Ipak, izdavanje dozvola može napraviti veliku razliku u rudarskom sektoru gde je obično potrebno između 10-15 godina između istraživanja i prvog komercijalnog vađenja ruda. „To je mnogo važnije od gotovine. Jer ako imate gotovinu i ne dobijete odobrenje, to vam ne pomaže. Ali ako imate odobrenje za rudarenje, lako možete prikupiti kapital“, kaže Vurmser.
Evropska komisija priznaje da je fosfor „veoma relevantan materijal za hemiju baterija i digitalizaciju“. Međutim, kaže se da su rezerve fosfatnih stena „u izobilju“ i da ih stoga ne treba klasifikovati kao strateške.
Rečeno je da predlog martovskog CRM zakona sadrži odredbe koje bi trebalo da povećaju sigurnost snabdevanja za te vrste minerala, kao što je strogo praćenje rizika snabdevanja i pristup finansijama .
Predloženi zakon o CRM-u trenutno razmatraju Evropski parlament i zemlje članice EU u cilju konačnog usvajanja mogućeg kasnije ove godine.
