Evropska komisija je predložila novi zakon kako bi se Evropi obezbedile kritične sirovine koje su joj potrebne za zelenu i digitalnu tranziciju, uključujući ciljeve za EU rudarstvo, preradu i recikliranje minerala.
„ Cilj nam je da se maksimalno poveća naša sposobnost pristupa, obrade, prerade, recikliranja i primene kritičnih sirovina“, rekao je komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis dok je najavio predlog. „Naš plan je da do 2030. kapaciteti dostignu najmanje 10% domaće potražnje za rudarstvo i vađenje, najmanje 40% za preradu i rafinaciju i najmanje 15% za reciklažu.”
Kritične sirovine (CRM) su specifični minerali koji su ekonomski i strateški važni za moderne ekonomije. Materijali kao što su boksit, berilijum i kobalt igraju sve važniju ulogu u obnovljivim izvorima energije, potrošačkoj elektronici i automobilskom sektoru dok Evropa razvija ekološki prihvatljive tehnologije.
Evropska privreda u velikoj meri zavisi od uvoza kritičnih sirovina. Prema studiji koju je naručio Eurometauk, industrijska grupa koja predstavlja proizvođače i reciklere obojenih metala, samoj EU će biti potrebno 35 puta više litijuma i preko tri puta više kobalta u narednih dvadeset godina.
Obezbeđivanje globalnih lanaca snabdevanja
Kada je reč o CRM-ovima, Unija se u velikoj meri oslanja na nekoliko zemalja, što je čini ranjivom na poremećaje, nestašice i skokove cena. Značajno je da Kina dominira ključnim lancima snabdevanja sirovinama. To čini EU podložnom potencijalnim problemima, koji su nedavno uočeni tokom pada kineske proizvodnje magnezijuma, što je dovelo do nestašice.
Da bi smanjila zavisnost od Kine, EU će identifikovati „strateške projekte“ duž lanca snabdevanja, fokusirajući se na ekstrakciju, rafinaciju, preradu i reciklažu. Takođe će povećati praćenje i poboljšati koordinaciju između agencija za sirovine u zemljama EU kako bi se utvrdilo koji su materijali potrebni.
„Moramo da izbegnemo zavisnost kao sa naftom i gasom“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kada je najavila plan za zakon 2022. godine, ukazujući na planirana partnerstva sa Čileom, Meksikom, Kanadom, Novim Zelandom, Australijom i Indijom.
Prema Krisu Heronu, direktoru za komunikacije i javne poslove u Eurometauk-u, ključ će ovde biti u budućem evropskom lancu snabdevanja i obezbeđivanju da nedostatak resursa ne podriva njene ciljeve.
„Globalno gledano, gasovod rudarskih projekata ne ide u korak sa brzinom energetske tranzicije. Postoji velika zabrinutost oko dostupnosti nekih od ovih resursa 2030. i postoji veliki rizik od nestašice ili povećanja cena“, upozorio je on.
Podsticanje domaće proizvodnje kritičnih sirovina
Inicijativa EU takođe će se baviti povećanjem domaće proizvodnje kritičnih sirovina. Prema Heronu, Evropa bi mogla da zadovolji preko 20% svojih rudarskih potreba i da preradi preko 40% specifičnih sirovina. Zakon će stoga iskoristiti ovaj potencijal, baveći se izazovima kao što su nedostatak ulaganja u istraživanje minerala i duge procedure izdavanja dozvola za ekstrakciju, rafinaciju i reciklažu.
Za pokretanje projekta je potrebno mnogo vremena. Više od deset godina za novi rudnik, ali i vreme za otvaranje rafinerije ili fabrike za reciklažu. Uključeno je mnogo birokratije“, rekao je Heron. On se nada da će zakon smanjiti birokratiju za izdavanje dozvola uz zadržavanje jakih ekoloških standarda.
Javno prihvatanje i finansiranje su ključni za plan EU da podstakne domaću proizvodnju. Štaviše, prema Andre Volfu iz nemačkog Centra za evropsku politiku, ova inicijativa bi mogla da stvori namenska sredstva za projekte istraživanja i rudarstva u Evropi i inostranstvu. Međutim, dok bi grupe kao što je Eurometauk pozdravile povećanu finansijsku podršku za operativne troškove, Volf je upozorio da se ne subvencionišu i štite uzvodni projekti, poput rudarstva i prerade.
Promovisanje alternativnih izvora
Diverzifikacija izvora kritičnih sirovina u Evropi takođe će pomoći da se obezbedi njihovo snabdevanje. Projekti koji imaju za cilj da se odvoje od rudarstva su već u toku, neki čak istražuju ekstrakciju materijala iz slanih rastvora morske vode.
Jedan takav projekat, Sea4Value, koji EU već finansira, razmatra dobijanje sirovina iz slanih rastvora nakon desalinizacije, uključujući magnezijum i litijum. Očekuje se da će se do kraja godine postaviti probni projekat na Tenerifima. U zavisnosti od uspeha, mogao bi da povrati između dva i tri grama magnezijuma po litru salamure, prema rečima tehničkog menadžera projekta Sandre Meke Fabrege, koja je rekla da će Sea4Value „omogućiti Evropi da smanji svoju zavisnost od uvoznih sirovina iz inostranstva i poveća konkurentnost kompanija EU“.
Još jedan projekat koji finansira EU, SALEMA, bavi se reciklažom aluminijuma, silicijuma i magnezijuma za električnu automobilsku industriju. Aluminijum je posebno pogodan jer se može ponovo koristiti. Međutim, čak i u ovom slučaju, neki od njegovih legirajućih elemenata, naime magnezijum i silicijum, u velikoj meri se uvoze iz Afrike i Kine. Budući da aluminijum čini do 50% karoserije današnjih električnih vozila, uspostavljanje pouzdanog lanca snabdevanja je najvažnije da bi se izbegle moguće nestašice.
Predložena uredba predstavljena je 16. marta i o njoj će raspravljati zemlje članice EU i Evropski parlament. Predlog zakona dolazi zajedno sa drugim zakonima, kao što je Zakon o neto nulti industriji, za koji se očekuje da će podstaći industrijsku konkurentnost EU.
